Delo

К Р 0 3 Г Р 0 В Л> Е 61 тако је одвојено од осталих нланина ксје се око њега нижу, а, бешумно како је, сунцем озарсно, учниило ми сс као да је све од корала. То је Звечанско брдо, које се налазн одмах впше Митровице п, кад сам му блпже прпшао, могао сам, пзмеђу оног голог крша7 уочитн развалине града Звечана, у којем је одиграна опа крвава трагедија између оца и снна. Тамо сам отишао из Митровице. Прешавшп мост, што се на Ибру налазп, п којн сам тн мало час номенуо, у брзо сам се дохватпо самог брда, и, скоро по козјем путу, исиео се за сахат и чегврг на врх му, где се налазе остацп Звечана. Преда мном се указа Вучитрн н све Косово, прско којег нратнм беласкаву Ситницу, чнје ставе с Ибром угледах ту одмах испод брда. Шар мп је облацима заклоњен ; исто тако и Копаоник. Општп утпсак, којн су на мсне звечанскн остаци учинили, казао мп је, дајето бно некада велики град. Зндиие, које су сејош одржале времену н људима, говориле су ми да је он бпо страховити снагом u величнном својом. На једном делу нлатна познају се и данас трп зпдаједан поред другог; ирвп од цигаља, друга два од камена, укупно од нрилике трн метра дебљине. Поред мене налази сеједан бунар, скоро са свпм затрпан, да му се јсдва траг нознаје. Дечак, којп се онде нашао рече ми : „тује удављен Светп Стеван“. На највпшем врху брда угледах остатке као некнх подрума, на броју пх је два. На једном су сводови, kojii су га покривали, са свнм разрушени, а на другом остали су за Једну четвртину. Једни мн рекоше да су то бнле ансанс, а друга два Митровичанина да да су биле цркве, и уверавалн су ме да су се на зидовпма им, до нре неколпко година, видели натписи н живопис. Сад од свега нема ни трага. Поглед ми се отнма доле, скоро средини Звечанског брда, па нрплпчно одржане остатке једне куле. То је једини остатак који мпје могао дати нојма о облнку и обиму грађевнне иза које је остао. Кула је облика нотпуно округлог, п, ио мом рачуну, зидови што су јој осталн имаће виснне •А.5—5 мегара. Морала је имати внше спратова, јер се и данас виде у зидовпма греде, које су, бесумње, делиле спратове. Улаз у њу још се иознаЈе, само су до врха пропали сводовп којн су га засвођавалп. У нречнику кула мсри 7 корака, н на једном од спратова још се впде трп прозора, у којима се такође налазе добро одржане греде. Она дај’е нарочнтн декор свима већ растуреним остацима града Звечана, н дуго су мп се очи задржале на њој, нарочито кад сам на врху јој угледао неколико чобана, Арнаута, чије су велике силуете нзазивале у мснн осећања п иустоши и дивљине, у којима сам се находно, u жалости на данашње стање тврђаве, у којој је наставао наш најсилннјн цар. У рушевинама ових зндина ретко сам где уочпо цигљу ; свуда је сам камен. Кажу да су иекада, не тако давно, сви зндовн били много већи, на су пх порушили, вадсћн из њих цигљс за зидањс касарне и других зграда у Митровици. Ово, што је још остало, норушиће време f нестаће трага и оном бунару, у којем је, како иредање казује, удављен слеии Краљ, а, ако се над Звечаном не разведрн небо, више је него ciiгурно да није далек дан, кад ми, у чнјпм ће земљама он остаги, неће