Delo

68 Д Е Л 0 То је нријатељу читаоче, не само за Арнауте, него u за све народе на Балкану, н за све крајеве преко нашег граннчног плота, у најближем суседству нашем. Њнх нам је жељезиик толико нрнближио, а колико пх је Шумадинаца впдело ? За број би. чпнп мн се, бнли довољнп прсти на рукама. А колнко бп иоходе шумадинске биле корисне ! Оне би благотворно у гнцале на морал нашег прекограничног народа: Шумадинце бн изазнвале на дубљс и наметније размишљање о задацима Србије у оннм странама. и измениле би досадашње њихово погрешно схватање у Србијн. Оне бп имале утицаја п на држање п рад н самих тамошњих власти, на понашање њихово према Србима, а. на добро но Србе утицале и на расположење других, несрнскпх, тамошњих племена. А за све то пе треба нн велнка труДа ин трошка. Треба само мало добре во.ље. Жељезннк нде до у дно Косова, додирујућн места толико нозната свакому Србину. А колнко пх је вндело п од оних, којп су, бар, требали и морали видети их. Пнсац књнге „Косовска Битка“ рекао је на једном месту, да је — ако се добро сећам — 20 година радпо на својој књизи, а до Косова ннје отншао. Године 1889 о петстогодншњој прослави Косовске Бигке, туђин нам је донео цвећа с Косова. У архнвн нашег Генерал-штаба стоји заинсано да је Јањево спрото арбанашко ссло, а то је красна срнска варошица, на домак митровнчком жељезнику. II кад је г. проФ. Жујовић имао куражн, с трп своја друга, нспети се на Шар, идући од Качанпка, за што другн жељезнпком не бн могли отићи до Митровице и нопети се на Бвечан, а посетити н Липљан н Приштину, и Вучитрн и Грачаницу п Јањсво, нрелазити п Лаб п Ситницу ? Тада Мннистри Иностраних Дела нашпх новина — а тебн је, зар, знано да у нас сваке новпне имају свог Мпнистра Нностраннх Дсла п своју полптпку — не би у свом ресору билп онаке незналпце као што су, и у својим саставпма ннсалп: како је Порта издала берат бугарском владицп у Нећи, илн како јс устаповпла карантин у Ристовцу. Тада би и зналп. н у ипсању бн н оцени нашнх одиошаја увск пмалп на уму ове страшие речи, којс сам на Косову чуо и које би н онп моралн чути : „ако овако стање устраје, за неколпко година неће бити Срба на Косову; све ће се разбсћпА II онда ћс тек Косово иоианутп тама, мрачннја од оне која га притиска ево већ неколико векова, н, кад носледњн Србин буде на њему пспустио дах, то ће битн несрећа већа од оне, крју је Косово дочскало о Бидову-днс, А несрећа на Косову, у Подрнмљу и Метохијн долазн данас пскључиво од Арнаута. Пусто нсзнаи.е н нсразумљпва нспромишљеност створнлп* су их иашим најљућим нснрнјатељнма: нзгнани са свог огњпшта, за њнх старог, онн се свете онпма крјпма су у иоходе дошлп. Не трсба бнтн сувпшс нажљнв п уман посматрач на да се можс рећи, да би, у томо ногледу, Српство данас на Косову бнло у много бо.љпм погодбама него данас: јер, најзад, није давно било кад су нутнице Бнглескпње ппсале, како су Арнаутп говорнлп : „та боље ће нам битн нод кнезом (срнскнм) но под Султаиом. Нск само Срби пређу rj>a-