Delo

I? Р О 3 Г Р 0 Б Jh Е ОПАЖАЊА II ВЕЛЕШКЕ НРИЛИКОМ ЊУТОВАЊА КРОЗ СРПСКУ ЗЕМЉУ ПОД ТУРСКОМ 1892. ГОДННЕ (ПОМЕНУ В. КАРИЋ.А) (НАСТАИАК) Да ти, прнјатељу читаоче, речем још коју ])еч о Битољу. Већ из оног што сам ти напред о њему казао, ти си могао видети да је то велики град. Он је глава једнога од највећих вилајета јевропске Турске, и средиште овог нарођеног дела њеног. У њему сам се, ирема оном како је то било у другим местима, најмање осећао да сам у Турској : нарави су много питомије, чему ће, свакако, најглавннји узрок бити у оскудици великог броја Арнаута и Турака у становништву му. Сем турских внших и нижих власти, којих је овде велпки број, јер је у Битољу и команда једног корпуса, овде се налазе и консулати неколикпх држава. Најстарнји је, но постању, инглескп, огворен 1854 године: чин крји није без везе с великим догађајима што су се тих година десили. У то доба био је отворен и Француски, на je 1859 затворен, и до данас није никако ио ново ни установљаван. Даље ностоје : грчки, установљен 1860 године ; руски отворен 1861 године, и, најзад, наш, који je отворен 25 априла 1889 године. Једна од највећпх а и најлепшнх грађевина у Бигељу, то је валискп конак, зграда п необично лепа, и необично вслика, с врло леним уласком. У њој су смештене све вилајетске власти. Налази се на домак Драгору, речици која иролази кроз Битољ. Простор од конака до Драгора засађен је дрвима и служи шеталиштем Битољанима. То је чувени бнтољски „Драгор-сокак*. Задовљство је по нодне шетати њиме и гледати све оно шаренило од света што се тиска око уласка у конак, и послен и бесиослен. Овај другп да би уживао у мелодијама што изводи војна музика, која у одређени час свакога дана ио нодне свира у конаку. Походницима Битоља невичнпм одношајима у Турској може каткад ова шетња и пресести, ако иред уласком у конак угледају изложену на једној