Delo

58 Д Е Л 0 своме и погледима Koje нружа, држпм да је ово јединствено место. Кад сам у вече при звезданој ноћп бапао ногледе по вароши, хпљадама осветљеннх стаклених окана, мешала су се с звездама на небу, а густа букова шума, што се налазп внше вароши снажно се опртавала евојом мрачном сплуетом. Кроз онај отвор што прекида елипсу бацих поглед и угледах, чак преко прилепског поља, сам Прплеп, до којег одавде има четирп и но сахата хода. Крушево је у ирвом реду румунски град. Велики део насеља му је Маћедонски Румун, а нешто мало, Араутин. По предањнма, варош је основана пре 200—300 година. Основали су је бегунци пз Јање и њеног краја, одакле су пзбегли због војске што су је морали издржавати у великом броју н дуго времена. Она се у њпховом крају налазила услед вечитих немира што су тамо владали. II данас има још неколико породица, у којпма се говорн арнаутски. и које се кажу да су Арнаутп.. Нема сумње да су бегунци, хотећп бити на миру, пзабрали ово и устрањено и врлетно место, доследни обпчајима маћедонских Румуна да сеувек настањује по гудурама. Тако су, као Крушево, положена н многа друга места, у којима је румунски жнваљ претежан. Она скоро никад нису на главним џадама, него увек у страну. Од Крушева има само један веома лош н заходан пут за Крчево. Кућа у њему рекоше ми да има на 2000. што даје 10000 сгановника , од њих 650 српских су, од којих 50о признају Егзархат, и према томе сматрају се бугарским: а 150 остале су иод Патријаршнјом. Нема ни .једне ерлпске турске куће; има свега око 10 чиновннчких. Од власти иостоји само мудир, 6 заптија н 1 суварија за пошту. То ти рекох, да бн према томе могао видети како су овде нарави мирне Од школа постоје: румунска, грчка н бугарска. У овој бнће на једно 150 ђака. Грчка школа постоји само за то што се маћедонскп Румунп још нису са свим отресли грчког утицаЈа, ири свима напорнма Koie чине под вођством свог аностола Апостола Маргаритн. Јер овде нема ни једне ираве грчке куће. Сав жпвот Крушевљана огледа се у овој њиховој изреци: филе фере фаге фиге ; то ће на нашем значити : пријатељу. донеси једи па идн. Сав им живот пролази у гурбету,*) у раду по туђини, по целом нространом евету, одакле долазе с времена на време да код својих кућа проведу по некп месеп. Ја сам на пр. вндео једно дете рођено у Мпсиру, друго у нашем Младеновпу. Такав живот, разуме се, да н самој вароши даје особити изглед : она не води никакву трговину јер је њена депа воде но свету. Пма чаршије с неш го дућана у којнма се продаје само оно што треба за дневне намирнице. *) Казивали су ми да Крушев.-baHii највшне од свих Маћедонаца остају на гурОету; „крушевски гурбет"* траје 30 година; толпко обично они оста.ју у туђини, „оду као деца а врате се као старшгђ каза ми онај што ми је нричао о овом гурбету. Сем тога ностоји за Крушев.нане и „пола гурбета“, — кад 15 година остачу на раду у туђини.