Delo

гове лпчноетп и карактера. Али од свега тога нпшта. Он „Нсторпју Хенрпха VII“ почпње одмах од завршетка Шексппровог „Рпчарда III“. Рпчарда трећега побеђује п убпја y борбп. y БосФортскоЈ равницп, Хенрих Тјудор. гроФ Рпчмондскп (доцнпје Хенрпх УП). „Боже, нека буде тако“ последње су речп Хенрпха y драми. Исторпја Хенриха Седмога од Бекона почпње ce тнм, што краљ наређује да ce пева „Тебе, Бога, хвалпм“ на пољу бптке y БосФортској равнпцп ! Join једна важна околност ; п Беконова Исторпја Хенриха VII наппсана je y стпховпма, као ii све псторпске драме Шексппрове. Okom ce то опазитп не може, jep je Псторпја Хенрпха YII штампана сва y облпку прозе : алп то може да опазп ухо. Прп том тп стпховп, пзузпмајућп само неколико врста y којпма ce опажа недостатак ритма, носе несумњпвп карактер Шексппровпх стпхова. Радп веће очпгледностп Борман je навео чптав нпз стпхова, просто одвајајућп посло сваке десете плп једанаесте-стопе речп. п тпм je добпо одмах п no Формп праве стпхове. Нарочпто je уочљпв говор Перкпна Ворбека, којп ce пздавао за Херцога Ричарда Јоркског. потпуно слпчан да не кажемо пстоветан са Шексппром како no карактеру тако п no стпху, нарочпто с драмама Перикл n Хенрих VI. Псто тако llcTopuja Хенрпха VII сведочп о велпком познавању Беконову позорпшта, сценерпје п љубавп према драмској вештпнн. Пз бпограФпје Бекона познато je да on до 46. годпне nnje miao нпкакву дужност, п, према томе, да je пмао врдо много слободнога времена. За тих 46 година, пак, тј. до 1607. године, on je издао свега једну малу, танку књпжпцу Есеја (1595. г.. кад му je бпло 36 годпна), за тпм једну малу брошуру „У заштиту Есекса“ (1604. г) п псте годпне „Прогрес наука“ тако ce звало прво пздање Ендпклопедпје које je дело имало свега 220 страна a бпло je посвећено краљу. За време, пак, своје четрнаестогодпшње тешке п мучне службе, од 1607. до 1621. године, Бекон je пздао : „Мудрост старих“ (1609. г.), допуњене Есеје (1612 г.) u после дванаестогодпшње прераде Xovum Organum (1621. г.), за последњпх нет годпна, 1622 до 1626. годпне, ne гледајуРп на сталну болесх, Бекон je обогатио литературу Иоторијом краља Хенрпха Седмога, Исторпјом ветрова, Историјом жпвота и смрти, De augmentis sientiarum, која je последња књига представљала друго, два пута веће пздаље дела од 1604. г. под пменом „Прогрес наука,“ трећпм пздањем Есеја (58 чланака)'Псалмпма п Анегдотама. A посде годину дана од љегове смртп изашла je његова велпка прпродна псторпја „Шума шума“ с прилогом „Нова Атлантида.“ Ako све то узмемо на ум, онда настаје иптање : шта je радпо тај човек којп je тек na заранцпиа жпвота свога, п већ na прагу смрти, створпо тодпку масу дела, која сведоче и о гениалној творачкој сназп n о иеуморном раду y дугпм часовима слободнога времена, све до 46. године? Знајући карактер и подобности Беконове na то ce може дати само један одговор : он je ппсао анонимно плп под псеудошгаом. У сппсу Џемса Спединга од седам ведпкпх свезака Писма u жиеог Фран-

479

ШЕКСППР ПЛП БЕКОН

ДЕ.IO V