Delo

cep Gillie Merricke. Есекс je стављен под суд п осуђен на смрт. Заседаваљи су y суду пређашњп друговп Есексовп, љеговп рођаци, његов шурак Рпч, a тако псто ц прпнуђен својом службеном дужношћу, пређашњи његов друг, саветник н помоћнпк Францпсв Бекон. За тим, услед пстраге самога Бекона, позван je на одговор п сер Merricke. те и ож осуђен на смрт. Актере je Бевон ематрао као невпне. јер су онн радплж no налогу Merricke, сам комад Бекон je назвао „старим“ п са свпм невпним, a пме ппсца му обишао je ћутањем. Ово последље je врло значајно! За „кратку“ псторпју, коју су моглп прочптатп једва некодико стотпна људп, ппсца су, како смо впделп, затворплп y Таурску тамницу... Ппта ce како je могао остатп без одговорностп онај чпје je пме бпло на изданој трагедпјп, коју су на позорнпцп видели хпљадама људп п која je послужпла као непосредно оруђе за распаљење масе y време устанка Есексова ? II то y толико upe. што je „псторпја“ пзашла y мирнпје време, но што je бпло оно кад je трагедија представљана. Џона Хајварда бадпли y тамнпцу, Merricke-a осудплп на с.мрт, a о William Shakespeare-y нп речп ! Te пСте годпне пзашла je п једна књпга. која je бпла нешто на лпк на псторпју новпје књпжевностп п y њој ce Шексппр означавао као писац онпх дванаест комедпја п трагедпја. које су дотле биле анонимне : „Два Веронца“, „Комедпја погрешака,“ „Узадудна успљавања љубави“, „Успешна успљавања љубавп,“ „Сан једне летње ноћп“, „Млетачкп трговац“, „Ричард II.“ „Рпчард III,“ Хенрпх IV,“ „Крал, Џон,“ „Тпт Андроник,“ „Ромео п Јулија,“ в, оспм тога, „Венера п Адонпс“ п „Лукрецпја,“ „Рукоппснп сонет.“ Kao ппсац те књпге означен je Francis Meres. Књига, пак, носпнаслов; Palladis tamia („подручна службенпца науке“). Насдов овај je карактерпстпчан Беконов наслов ; y Бекона mia „иодручна службенпца врлпне,“ п Бекон назпва заппснпке (бележнпке) „подручшш службеншџша“ (handmaid). Годпне 1600. пзашдо je још шест новпх књпга, на којима je бпло mie William Shakespeare, a no пменде : „Много впке нп за што.“ .Другп део Хенрпха IY,“ два пздања „Млетачког трговца,“ п два пздања „Сан једне детње ноћп.“ Пме ппсца, које ce тако јако крпло до 1595. годпне, наједанпут ce е неком необпчном брзпном почело јављатп y књпжевноетп појава која ce мора довесхи y везу с поменутим политичким догађајпма 1598 — 160 K годпне. У току те трп годпне пзашло je девет књпга, које су свету објаввле име драмскога ппсца William Shakespeare, баш онда кад je Францчск Бекон, јако мучен лптерарно-полптпчкпм гласовима. дошао бпо y трагпчан положај, да пзнуђено учествује y осудп на смрт свога бпвшег блпског друга Годпне 1598. пзашла je била једна књижпца, која je звучпим стпховима п жпвпм бојама сдпкала псторпју „Венере п Адонпса“. Годвне 1594. пзашла je друга књига, мало већа, опет y стпховпма. под пменом „Лукредпја.“ Нп иа једној од овпх књпга нпје бпло пмена ппсца, али су обе бпле поовећене грофу Сутхемптонском, п y обадве roia испред текста кратка посвета под којом je потппс William Shakespeare. Ho мц већ знамо да таква посвета нема нпкаквог већег зна-

482

дe д a