Delo

мпју Наука, она je, без сваке сумње, најслабпја. Нп једно иитање којеje узела да расправп, она не само нпје расправила но нпје y н> упела нп довољно светлостн. Онаје чак y великој оиасностп да joj ce замери, да je без мпслп, ако оставпмо на страну жељу плп покушај : да проведе паралелу пзмеђу два периода новпје наше псторпје. Mu не можемо овдеулазптп y блпжу одену овога рада г. Гарашанпнова, те да оправдамо ову своју оцену. To бп нас дадеко одвело, и за то остављамо то задругу прилику кад будемо говоршш о све трп ове брошуре опшпрније Овде Ремо, колпко нам je потребно ради овога прпказа, толико само рећи, да она, поред све CBOje унутрашње слабостп п малозначајностп, пма једеу неоспорну заслугу : да je собом изазвала друга наша два угледна политпчара да о иокренутпм пптањпма проговоре, да о њима кажу своје мпшљење п да y потврду његову изнесу податке u успомене лпчне ш онога времена, које je, благодарећп нашој великој болести и манп да нптп традпцпје какве негујемо нити државне архпве имамо, гохово савршено недоступно нашој млађој генерацпјп. П мп, млађи нараштај. можемо ce само радовати том стидају npiiлика, да од радника и учесника y догађајпма онога времена no што шта дознамо што нпсмо зналп, a што je тако потребно п важно да ce зна,. што, на тај начин, можемо u самн да загледамо y понеко питање дубљеп да о љему склопимо u свој суд.... Обадве друге брошуре, пг. Рпстићева иг. Ппроћанчева, no својој унутрашњој садржпнп, стоје далеко впше од г. Гарашанинове. Обе нам оне y многоме расветљавају ондашње догађаје п прилпке, na нас блпже упознају и са раднпцпма онога доба, које ce тако много разликује од. онога које му je следовало u које, рекли бнсмо, y знатној мерп изгледа више но што je y стварп само за то, што je ono које за њим долази врло сићушно, врло незнатно и врло несрећно. A да ce не би овпм нашим речпма прпдавао значај који оне немају, ми одмах додајемо да ту немислимо само време непосредно настало пза смртп кнеза Михапла, него све време од тога доба na до данас. Брошура г. Рпстпћа имала je поглавптп задатак : да одбранп Намесннштво и његову политику од напада које je на њ управпо био г Гарашанпн- Суштаствене тачке биле су ове : да скретање српске подитике с пута п правца, којим je ona ишла за друге владе кнеза Мпхаила, нпје извршило Намеснпштво но да je то y стварп учињено још panuje, за живота кнежева ; да узрок том скретању нпје u не може бпти устав од 1869. године, као што je тврдпо г. Гарашашш, u, најпосле, да недаће и невоље које су Србпју после сналазиле ne могу имати свога јединога објашњења y том уставу. као што je хтео да представи г. Гарашанин,. који je био отишао тако далеко да je н све време, и сву владавппу од 1872 годино до 1889 године, na чак и ону после, истављао као просту u ирпродну, тако да кажемо иепзбежну иоследпцу устава од 1869. годпне. И с таквим противником, наравно, г. Рпстићу није било тешко пзаћи na крај y толико пре, што je пред њим и пред српском публиком бнла још

507

КРПТПКА П БПБЛИОГРАФШ A