Delo

пачпн мпсао зебње : да Србпја напушта велпку једну полптику због градова, п да су управо градовп дена за напуштање те полптпке. Како je п y Дрној Горп неповољно прпмљепо бпло узимање градова ппсац нам -саопштава, као очевпдац, утпске које je на месту о то.м добпо. Јавно дшшљење u y нас, п y српству, п код прпјатеља српских било je, дакле, на странп оне полптпке, која je y Србпјп вођена тада, оно joj je било један важан наслон, и мп впдпмо колпко су и кнез Мпјапло п његова влада рачунали на њ, старајући ce да пзбегну 'сваку сужњу да онп ту полптику напуштају. To je један важан Факат којп не треба губитп пз впда прп оценп ондашњпх догађаЈа п ондашње полптпке. Он je и y нашој псторпјц потврда : да ce велпка народна полптпка садш онда може водптп кад ce наслања на јако јавно мњење п да joj оно служи као важна подлога п помоћ. Онај Факат други што га ппсац наводп за случај с архпмандрптом Дучнће.м y Н. Саду не може, no нашем мшпљењу, ово да слаби : он може бпти само пзраз расположења ускога круга, a не јавнога мшпљења, док je onaj пзраз y „Застави“, као што ce пз саме брошуре г. Ппроћанчеве видп, бпо груб одјск једне зебње п једне мпслп која je бпла онда тако да речемо општа. II г. Пироћанац, мпслимо, има право кад тврдп, да и тај догађај, тј. оно пзбегавање впђења ц сретања са Султаном, може послужптп за доказ, да ce стара полптпка п после добптка градова продужила. Да ce вратшш сад на састанак y Пванцп. У Пванку je кнез Мпхапло свратпо враћајућп ce пз Парпза. Ту je себп као госта кнез позвао п свога председника И. Гарашанпна. Завреме бављења y Иванцц потппсан je п уговор савеза са Грчком, којп Факат такође пде y прилог продужења старе полптпке. Алп тада, за бављеља y Иванцп, кнез прпма y аудпјенцпју гроФа Андрашпја, којп je нарочпто тражп п којп тога радп долазп y Пванку no препоруцп цара, војп je тада бно y Салцбургу с Наполеоном. Андрашп je, како ппсац велп, одмах no доласку тражпо аудпјенцпју п пуна четпрп сата бпо с жнезом на садш. После тога су ручалп заједно : кнез, Андраши п Гарашанпн, п одмах ce разпшлп. Кнез п Гарашанпн су ce вратилп y Београд. a Андрашп y Беч. Ту, г. Пнроћанац мислп, бпло je важнпх разговора, u y њпма треба тражптп узрока п раз лога за оно колебаље које ce после y кнезу Мпхаплу впђа, п за промену ирвога мпнпстра која je y новембру наступила. Карактерпстично ]е да за време ручка y Пванцп mije бпло ни речп о политицп, и да кнез своме мпнпстру о разговору што га je водпо с Андрашијем нпје рекао нп једне речп ни тада, нп за време иута до Београда, нп после тога докле год je бпо мпгшстар. Међу tum он je, y псто време. ступао y везе сг. Ј. Рпстпћем, na, како г. TTtrроћанац велп, п нешто му од онога разговора, ако не можда п цео разговор, caonuiTiio ; a мимо то п нарочитим га ппсмом нудно да тражп продужење одсуства од свог дшнистра, за осам дана, што je г. Рпстпћ п учинпо ма да je no том отпшао на дужност не сазнавши од кнеза

510

ДE I O