Delo

тражпмо y мдађпх и разумевања, п већег политичког ваепптања, п беспрпстраспостл y оцељивању догађаја и људл ! ! Тако ce не радп. Треба прво старпјп да учпне сву своју дужност, да даду све што могу они датп. да унесу светлост свуда онамо где je онп moi’v унетп п где мпсле да je то важно. na тек онда могу с већпм захтевпма пред нас млађе излазитп п крнвптп нас за оно за што ми можемо бптп крлвп. a не п за оно за што су онп крпвл. бпло лосредно бпло непосредно! с. ж. п.

Slike iz svjetske književnosti 11. Rus k i pripovjedači. Napisao Milivoj Š repel. Izdanje „Matice Hrvatscke”. Zagreb. 1894. Ha 8-ни VIII, стр. 319. Правац развптку књлжевностп одређују поглавпто погодбе. створене y жпвоту народном као последпце целокупнога му псторпскога жпвота, пндпвпдуалне особпне народне, његов тамнераменат u начпн његова мишљења. Руска књпжевност, до појаве Пушкпна u Гогоља, нпје још пмала своје нацпонално обележје, те п mije бпла, према томе, књпжевност y правом смислу те речп. Прво je то истакао Бјелпнскп y чланку Литературна маштања , којим je отпочео своју лптерарну карпјеру. У делпма главнпх представнпка тога доба : Трећакавскога, Ломоносова, Сумарокова. Державпна, Карамзина п Жуковскога огдедалп су ce различнп правци, којп су ce смењпвалп y лпхературама западнпх народа европскпх, те je на тај начпн прпнремано земл.пште за појаву правпх иредставника руске књпжевностп. Поред ове, велпка je заслута овога периода, што ce y њему поступно стварао п пзрадпо књлжевнп језику којп ce no том још више развио п усавршпо. У Пушкину je руска кљпжевност добпла правога песнпка, који ce умео y песмн одазватп страсшш језпком, живпм осећањем п дубоком руском мпшљу, свему што je y животу бпло кадро привућп пажњу образованих прпјатеља народнога напретка. И ако ce страсно подаваоутцсцпма жнвота којп.м je живео, његовпм je песмама ппак главно обележје сета, која нам казује да je песнпк према појавама y жпвоту бпо строг п самосталан. У песмама Лзермонтова, млађега представнпка пстога поколеља, огледа ce, крај све љубавп према жпвоту, младићска, алп баш због тога болесна сумња. Она сетна неодлучност п разочарење које пзбнја из многпх му иесама потпче пз некога неодређенога предосећања, које га гони да појаве y жпвоту нв'атпвно посматра п оцењује. Tom особпном својпх песама .Ђермонтов je близак Гогољу, y чијпм je производима ona до краја лзведена. Сету којом су проткана сва његова дела не може да сакрлје смех којпм заснпа своје читаоце : она баш и даје вредност Гогољеву хумору. Гогољ je „песник стварнога жпвота“. У неколпко слпка пунлх правде п лскреностл умео je он датп општу лредставу о супротностп, која делп жпвот какав je y етварп од жпвота

518

ДE Л O