Delo

стп најбдпжп Гончарову, ano оном шта je п како обрађпвао Гогољу, стекао je име сликањем „усхајале воде“ којом je речју један крпхпчар обележио пле.мића п чпновнпка представљајући га увек са рђаве стране, a одлпковао ce п вахрешш засхупањем за жене п њпхов положај y породпцп п y друштву. Област посмахрања Толстојева много je пространија од свију овпх ппсаца. п ако mi ce no кад што може замерпти тачностп, мора му ce признати да ироехохом н реље®ношћу предсхављања, лепохом и течношћу језпка, мирннм прпповедањеч пунпм жпвости п жпвота највише подсећа на Пушкина. Ma да нпсу једнакога дара. једнпх мислп п погледа о друштву, свп ce овп ппсцп одликују пзвесном солпдарношћу п скупа чпне једно дело, no коме ce и карактерпше епоха y којој су жпвелп п радплп. „За Француску белетрпстпку. велп Вогаје, насталп су данп гладп и анемпје: Русп joj долазе y добар час са својом храном ; књпжевност je органнзам, којему ce хоће хране п којп од н>е живп : ona je дужна без прекпда асплгаловатп туђе елемепте. Ако je желудад здрав. аспзшлацпја ће ce свршптп без погпблп : ако je покварен, остаје joj да бпра. од чега ће угпнути.“" Што вредп за Фрашхузе y сваком погледу п напреднпЈе п обезбеђенпје од нас, y много већој мери вредп за нас y свему слабе п неj аке. Проучавање дела зеаменитих руских ирпповедача бпло бп од блаroTßopinoi'a утпцаја и за нашу белетрпстичку књижевност. „Нема сумње. велп г. Шрепел y књпзи. поводом које п поведос.мо реч. да ce y новпjoj пршшвједачкој књизи нашој опажају некп траговп рускога утјецаја. алп би требало, да ce хрватска приповпјест сва прекали онпм товоз! пскреностп п симпатпје, који нас крпјепп п узносп, док чптамо руске прпповједаче.“ Овшг бисмо мпслима билп склонп признахи оправданост. п кад не бпсмо пмалп y пок. Лазп Лазаревићу тако добар прпмер, којп нам казујо, од колпке u какве корпстп може бптп лобро п свестрано познавање белетрпстичне књпжевностп руске. Узмемо лп на ум п noтребу узајамнога упознавања радп сврха полптпчке прпроде, још впше вредностп добпвају иокушајп кдо што je овај г. Шрепелов. Познајућп y неколико ранпје радове г. Шреплове, мп смо ce, разуме ce; само радоватп моглп. што ce баш он прпхватпо мучнога, алп и захвалнога посла, да нас y нпзу есеја упозна са животом п радом највпђенпјих представннка руске белехристпке y најсјајнпјем одсеку новије руске књпжевносхи. Проучпхн ева многобројна дела љпхова п прегледахп обплаху лихерахуру о свакоме од њпх посао je допсха мучан, хе ce с хога за њ хоће п поуздана рука. Задаћа пздања y којнма je п ово дело изашло ослобођавала je ппсца од обавезе да овај посао академскп ради, али му je схављала y дужносх обавезе друге врсхе. Да њп.ча како хреба одговорп, ппсац je дужан бпо схећп о свима кљпжевнпцима о којпма je ппсао свој суд, црпен пз самостална проучавања

520

ДE Л O