Delo

ПРОСВЕТА. Школеу Аустро-Угарској. У целој Аустрији ииа 36.680 оешвних школа са 93.394 учитеља и око 6 мпдиова деце. Учитељских je школа 147 оа 1713 учптеља u 14000 учепива. Гимвасија a реалака има 446 са 6113 проФесора и преко 60000 ученика. Свеучилишта има 11 п то y Бечу, Праг/ (два: чешкч и вемачки), Пештн, Грацу, Давову, Кракову, Ивзбруку, Колошу, Загребу и Черповпцу. Ha тим упнверситетама има 1190 ироФесора, a уписавих слушалаца 19 000. Техвнчкпх школа има7; y Бечу. Пешти, Прагу (чешка н немачка), Брну, Граду и Лавову са 261 нроФесора и 8000 ученика. Других школа као трговачкнх, обртних, воморсквх нтд. има 1526 са 8193 наставника и 14800 ученнка. Впше школе y Северној Америцн. Вгпаих школа {„колегија* п »увпверситета*) имају здружене северо-а.черичке државе свега 415. По службеаим аодацима (ваведепим y рускои „Журн. маннст. нар. нросв.“ за децелбар 1894. г. ) број свнх наставннка y 1889—1890. школској годипи извосио je 7918 (од којих 6835 мушк. и 1083 жепск.), a ученика 118.581 (или 93.092 мушкарацаж 25.489 жевскиња). Ha нздржавање свих 415 колегија утрошеао je те године 10,801.918 долара. У овам ce школама уче мдадића и девојке y добу између 18. и 22. и 22. u 25. годиве. РАЗЛПЧНОСТП Српска банка y Загреоу. Ресултат уипса акција овакав je : угшоан i je 45.238 акција a удиеалж су их 5.300 акжионара ц то уписалп су no 1 акцију њих 1674 акционара; no 2 —lO6 ; no 3—412; no 4-135; no 5—804; no 6—71; no 7—18; no 8-30; no 9 —2; no 10—579; no 11 —2; no 12 —12; no 13 —1; no 15—47; no 16 —2; no 18—1; no 19 1; no 20—145; no 21 —1; no 22—1; no 23—1; no 24 —1; no 25 —46; no 26 —1; no 27 —1; no 28—1; no 30—52; no 32—1; no 40 26; no 42—1; no 45 —2; no 50—57; no 60—10; no 70 —2; no 80—2; no 95—1; no 100—66; no 130—2; no 150 —4; no 155—1; no 200 —9; no 250 —3; no 300—4; no 400 —1; no 500—3; no 1000 —4 акционара. По местпма уписао je Загреб 9650 акција, Шид 1590, Митровида 1476, Винковци 1198, Рума 1158, Београд 1150, Срем. Карловци 1141, Брод 1019, Пакрац 1004, Сарајево 1002, Вестово 1000, Земун 959, Мостар 905, Вуковар 808, Горњн Карловац 80', Доља Тузла 671, Кореггада 568, Новн Сад 537. Беч 514, Огулпн 463, Ир једор 424, Госцић 423, Сомбор 415, Бедовар 398, Дарувар 390, Сентопаш 357, Нова Градишка 357, Брчка 345, Копривнида .333, Бос. Градишка 3.30, Осек 330, Ст. Пазува 325, Бе.дина 310, Глина 272 Пожега 266, Баљалука 244, Ст. Градишка 227, Гомирје 222, Вршад 219, Будимпешта 213, Хајлброн 200, Сисак 197, Дубровник 193 Ириг 193, Сегедпн 19.1, Панчево 184, Дер-

вента 167, Бос. Крупа 157, Товарник 154, Белегпш 151, Шамац Бос. 150, Кашеница 150, Петриња 149, Голубпшш 144, Инђија 141, Typ. Бечеј 137, Двор 134, Фијума 130, Вел. Бечкерек 125, Окучане 124. Грачац 122, Топуска 119, Коотајнпци 115, Вел. Кшшнда 115, Бос. Hoßii 115, Јамина 113, Ердевик 111, Петрово оело лпчко 105, Јасеновад 103, Старж Бечеј 102, Медаре 101, Блацко 100, Суботпца 97, Шабац 92, Бошљади 82, Бел. Ппсандца 77, Котор 75, Плок 75, Дољ. Лапац 74, Врбовоко 73, Арач 67, Љубљана 66, Грђевац 62, Bupje 61, Лдјевно 60, Прљавор 60. Оточац 60, Модош 60, Ст. Андрија 60, Мелонци 59, Јабуковац 59, Черевић 57, Долово 5 , Чортановци 53, Дар 52, Дубица бое. 51, Бечко Ново Место 50, Захржн 50, Позмз 50, Сењ 0, Меченчани 50, Трст 49, Бела Црква 45, Војндћ 43, Вел. Барна 43, Опатовац 42, Зворнпк 41, Модрдч 41, 800. Брод 4", Краљевчанд 40, Гарчпн 40, Моровдћ 39, Бжхач 38, Задар 38, Батајнпца 38, Ковиљ 38 Лодднцд 38, Црквенж Бок 38, Почитељ 37, Хусоље 37, Н. Сланкамен 36, Плашки 36, Варјаш 36, Бингула 36, Ст. Паланка 35, Борово 35, Беочин 34, Добој 33, Кнез 33, Вараждин 32, Дубица 31, Имотокп 30, Сивац 30, Северпн 30. Довинац 30, Немет 30, lleшинека 30 акција. Остатак 3581 акција уддсано je y 481 маљих места. По земљама угшсала je : Хрватска ж С.лаBOHiija 32.466 акција; Босна и Херцеговпна 5695; Угарска 4129; Србжја 1425; Далмацпја 6 2; Доља Аустржја 564; Недачка 200; Крап,ска 66; Иетрија 49; Црна Гора 20; Бугарока 10; Румунска 6; Горља Аустрија 3; Штајврска 2; Турека 1 акцију. Алу.ииндје. Од неколико година на овамо чпне ое разне студчје о пршаенд алумдннја за пндустријску употребу. .Познато je већ да je уиотребљен y маржни као оклоп за дзвесне лађе a оада ce чжне огледп да ее употребп за справ.ваље котарица које ce спуштају на дно реке и мора и које служе за-извлачсње земље и других ствари са дна морског и речног. llcto тако удотребжће ее за обмотаче згорскдх каблова подиороког телеграФа као и задамие сигурности које ce употребљавају y рудокопдма протдву експлознвнога raca и т. д. Ово je питаље интереспо y толпко, што ce употребом алумннија добива 50% од тежпне. Што ce пак цене тиче она с дана на дан све више пада, јер док je килограм алуминпја y години 1853 стајао 1000 Франака, поступно je пао иа 112 <i>p. y год. 1858, на 44 дин. y год. 1889.; na 11 4>p. y год. 1891.; на B—lo фр. y год. 1892.; a данао je 5—6 данара. Тнтан y Академији наука j Пари Зу. Равно je сто година, како je Klaproth, славнп немачки путиик открио једад црнкаот минерал, којије nauiaj y бреговима Ђурђијанске и који je y себп садржавао титан, чу-

535

Б Е Д Е IH K E