Delo

n02 Д E Л 0 ce пз њега могу потребити брзо орпјентпсати u о старији.м важнпјпм радовима.“ •t' У I одељку има три реФерата, два о картама и један о књизи која говори о картама. Два су од важностн и оба је написао уредник. РеФерншућн о спецнјалној картп Србије 1:75000, што је нздао наш главни генерал-штаб, онје ставља као посао, Koiи чинн период у развнћу картограФије о СрбиЈи, али набраја п неколпко тежих замерака.. Уз овај реФерат наводи богату литературу о томе. — Допуњујући Хасертов. прнлог за познавање картограФије о Црној Гори, реФеренат такође наводи богату литературу. У II одељку пма 21 реФерат, 6 о старим путописима u истор. геограФији, 7 етнограФСких, 3 етастичка, 8 економска и Ž о именима геограФСким. Највећи број реФерата је уредника (7) u Муњатовића (б). Матковпћ је јако заслужан писац, што нам прибира све путоппсе о Балканском Полуострву из средњег века. Овде ie изнесена главна садржпна путоииса из 16. в. (1570 1576) једног члана Рпмовог иосланства, за тпм путописа о путовању Дов. Унгнада од непознатог писца, Унгнадовог свештеника Герлаха (1573-1576) и Сон. Швајгера о путовању СинцендорФа (1577). Пз овпх нутоппса може се добпти главна слика о местпма и областпма у средњем веку. — Милетпћ, бугарски писац, као год и Матковпћ, износп пзвод нз Дршневог путопнса посланства гроФа Вирмонда (1719 г.), који је пролазно кроз Бугарску. Милетић држи, да овај путопис има геограФСке важности, u интереса културно-нсторпског жнвота. РеФеренат (Т. М. Радивојевић) не даје толнко вредности,. колико и Милетић. Интересантан је иутопис нашега Руђера Бошковића, који је ишао пз Цариграда нреко Балкана у Галац, у коме има културно-историских u геограФСких белешака. II овај је путопиз објавио Милетић. У ову врсту долази и путопис Рпков (секретар англиског посллнства), који је по Француском преводу објавно Кесјаков. — Чланчић проФ. Тих. Ћорђевића уз Моравнцу („Наставник“) у многоме исправља у свом реФерату уредник. ЈБуб. Јовановнћ реФернше о врло интересантном спису прОФ. Томашека о Старим Трачанима. М Ђ. Милићевић са својим делом Живот Срба Сељака нпје баш најбоље прошао, пошто му је уредник замерио : да није стављао геограФСко распростпрање појава народног живота, да је мало писао о селу као насељу, о кућп, да нема научничке сисгематике. Пначе Мплићевпћа као последннка Буковог јако хвали. Лвана Лванића рад о Буњевцима осуђен је као врло слаб (Муњатовпћ). — Из Статиетике Краљевине Србије извађено је, игго има интереса за географију. Читав низ реФерата Муњатовића изнаш i нам садржину угарских сниса, који се тичу нашег народа у Угарској. Лменик места у земљама угарске круне (Ј. ЈеклеФОлуши) није тачан, али бољег нема- У Угарској живн 678834 Срба и Хрвата разне вере. Списо шнрењу маџарског језика (7. Барга) интересантан је, што од свих народности у Угарској најконзервативнији су Румуни u Срби око Су-