Delo

ИЗ ПУТНИЧШ УСПОШЕНА 0 ДУБРОВНИКУ (Говорено у Грађансној Насини феоруара /895. год.) Госиође и Госиодо, Наши учитељи и проФесори научили су нас у школама,. да је за дуго времена, скоро пуних 1000 година постојала на Сињему — Јадранскоме — Мору Дубровачка Република, која је била у живим и вр*о интимним односима са старом српском државом, и која је поред све своје малешности — у доба највеће своје славе и величине републпка није имала више од 6080.000 становника — која је дакле поред све своје малешности претила да постане озбиљним супарником богатим, лукавим и силним Млецима, иа то за извесно време и била. С друге стране ми знамо, да је Дубровник у Средњем и Новом Веку у извесним епокама културом и цивилизацијом својом, нарочито ученошћу својих синова надмашивао многе пталијанске државице и градове, и да се на светском збору равнао с великим царевинама. Не само да је он дао прве ироФесоре и ректоре италијанским свеучилиштима, но је ето и у најновије доба био колевка двама васпптачима српских владалачких домова. О њ се отммљу данас Италијани, Хрвати и Срби, да о томе и не спомињемо, како би нови му господар хтео што ни једиа од тих струја не жели, а то је*да он заборави на своју несравњену ирошлост, па да савије врат под јарам нове судбине н да гледа да се на њу навикне. Дуоровчанп, с којима сам се ја упознао пре одласка у њихов град, одликовали су се увек углађеношћу и отмеиошћу која пх је не само издвајала из круга гтознаиика из осталих