Delo

Б Е Л Е Ш К Е 33 3 Cneioaap Д Видакови!!, Михаило l’. Иоповић, Максим Трпковић н Зорка Станковићева. Носле нодне читао јесвоју расправу „Како треПа предаватп науку хришћанску“ Драгољуб Попоннћ предавач пз Беогрмда, на основу које је отворена дебата у којој сесмишлјСннм говорима одлнковао Стеван М. Беселиновић. У дебати ималн су учешћа још: Андра Гавриловић, Божа Ловановић, Добросав Ковачевић, Миливоје Ј. Поповић u Софроније Симић. Ресолуција но овом предаваљу бно је захтсв да се она уногребн као rpaV,a при што скорашннјем решсњу тога питања. Мре подне 11. августа читана је расправа: „Каква треба да је латннска читанка н у коме односу треба да је штиво према граматици“ од Саве Максића нредавача из Врања. У лепој и смишљеној дебати узелн су учешћа: Хенрик Лилер, Владимир Малнна, Мнлутин К. Драгутиновнћ, .Ђубомир М. Протић, Миливоје Ј. Ноповнћ и Живојин Т>орђевић. Ресолуција донесена но овом предавању тражи, да се и у нас што пре израде латинске читанке са ненрекидном грађом, које ће бити средиште наставе латинскога језика н нз које ће се грамагика дедуктивно изводитн. Нред само подне реФерисао је „О ученнчкнм казнама“ Петар А. Типа, нроФесор из Београда, а по подне наставила се дебата, у којој су имали удела: Милутин К. Драгутиновић, Љубомир М. Протнћ и Андра Гавриловић. Ресолуција тражи што скорашнију измену данашњнх правнла о владању ученика као несавремених и непедагошких. Пре подне 12. августа реФерисали су о вишим женским школама Лука Лазаревић и Мнливој Ј. Ноповнћ, а у дебати говорнли jcui Милева Свет. Вуловићка, Миленко М. Вукићевић, Љубомир М. Протић, Андра Гаврнловић, Мнлутнн К. Драгутнновнћ н Хенрик Лилер. Ресолуцнја ставила је у дужносг унрави, да саставн одбор, који ће у току године израдитн наставне планове за нове потребне више женске школе, па их до годпне изнети пред збор. После подне изнео је „Неке напомене на правила о испнту зрелостиц Хенрик Лилер, проФесор нз Београда. У дебати узелн су удела: Петар А. Tiraa, Мнлнвоје Ј. Поповић, Јаков Смодлака н предавач. Иошто је констатовано, да су one напомене умесне u нсцрнно нзведене, решсно је, да се поради код надлежних, да се што upe употребе при измени правила о испиту зрелости. На послетку још је по иредлогу Саве Максића, предавача из Врања, да сс једна београдска гимнасија иретворн у угледну, решено да управа за други збор сиреми детал.ан предлог о томе. После захвалности онима, који су учинили олакшице за долазак на овај збор, и гостима, абор је зак.Ђучен. Утисак целога збора био је врло леи за свакога, који гд је цосетио. Говорн u дебате били су живи, смишл.енн и разложни, са свим достојанствени и бсз малих нримеса, које тако радо избијају на иашим зборовима. Једно би се имало само још пожелети: да се у дебатама пријаве што више говорника. На овоме збору билоје нреко 120 наставника, члановн овога друштва, а говорпнка није било внше од 12 — 15 па н од њих у ствари су вшие удела узелн само и.нх 4—5 А. Гавриловић, М. Драгутиновић, X Лилер, М. Поиовић н Љ. М. Протић , па еу у етварн они ц држали дебату. Колико бито иначе могло личитн на наметљивост. толико је овде била нотреба, те бисмо желели, да се у будуће iMine њих јаве, да се не би сав посао скрхао на неколнцинуЈош морамо констатовати, да куд и камо внше ннтереса имају дискусије и реФерати о школскнм питањима него ли предавања цз наука, те смо н иишљења, да је живосгп ц заинтересованости овога збора много допринело и то, што су сем два предавања све остале стварн биле нуне ннтереса аа све, те их u нокренуле на овако лен u жнв ред. КЊИЖЕВНОСТ Школски годишњи извештај. — Измећ,у нзвештаја о школском раду запрошлу годину најдоцннје је изишао из штампе, колико ми знамо „Лзвештај о иравослапном богомовском заводу у Задруи, у ком је на нрвом месгу састав ироФ. СераФима Калика ,,0 науци црквене нсторнјеи из његовпх нриступних предавања; захвата 40 страница. Иза тога је обпчнн извештај. Ово је 17. извсштај овога кориенога богословскога завода у Далмацнји. Са еевера. — Мих. М. Иетковић, пешадијеки наредник намеран је, да у свешчицама нзда ннз нриноведака. Како еу ono преводи с руекога, дао је н име овој својој библиотечици vCa севераи. Прва је свешчпца, која стаје 25 пара дннарекнх, угледала евета. Не добпсмо је. Мала Катавасија. — 0 трошку Српске Манастирске Штампарије у Карловцима штамнана је Малал />araeacia, у којој су „раздична пјеннја и духовне песме за српске иравославне ученике као и за свакога хришћанина, а одабране су нз црквенмх књигаи. Школскп Савет онамошњи усвојио ју је за уџбеник црквенога појања у евнма срнскнм православним народним школама у Угарској, Хрватекој н Славонији. Књнгапма117 страна а стаје 20 новчића. Српске приповетке у туђимјезпцима. — „Бранково Коло“ у 7. броју евом доноси ову белешку: „Познати немачки часоиис Aus fmuden Zungen донео је у ирвој половинн о. г. у немачком преводу, изме1,у осталих узор-дела страних књнжевности и но-