Delo

Б Е Л Е III К Е 335 Бор(»а с надрц Србима. б. Борба с народњацнма. 6. Борба с владама 7. Борба за глаголицу. 8. Борба за хрватску књпгу. 9. Различнти списн. 10. ТријумФ правачке мисли. Нарочито због одељка 4. обраћамо пажњу на ову књигу, која ћс за петнаеет месеца бити сва готова. Излазнће у свескама. Све заједно стаје пет Форнната. Ратна служба за пешадију. — У мартовској свесцн пДелаи стр. 532. јавили смо о Пауновнћеву дслу нстакнутога натпнса, да јс у штампи; а сада можемо саопштнтн, да је нз штампс изишла. Препоручује се ОФицнрима ii у активи н у резерви. Пучке пнсме. — У Сплету изишла је књнжнца с нстакнутнм натпнсом с наменом да попунн оно, шго је пропустио „дични старац Мнлован“ (Андрија Качић-Миош ић) н да испева оно што се после њега збпло славно у хрватскнм н славенским земљама. Псва о св. словенским аностолпма, о граду Солпну u његову распаду, о доласку Хрвата у данашње крајеве, па о Томиславу, лрвом хрватском краљу, о Кулину бану, о боју на јелинском гробннчком пољу 1142.) о кра.љт Твртку, о Петру Зрпњском u Крсту Франкопану, о бану Јелачићу, о бискупу Штросмајеру, о Мпх. Павлиновићу, о Мили Гојсдавићевој, која погибе IG49. за домовину и н/јзад песма о доласку Далматинаца у Загреб на изложбу г. 1891. — Бели се, да је иогодно Качићеву жццу; стах је већнм делом гладак, а песмс се лако читају Испевана је пкавштином. Прво је нздање ове књижице од 95 страна растурено н ускоро ће друго угледати света. Стаје круну. Трговачко књиговодство. — Иод овнм натпиеом угледале су света досада две књпге. Прва је изншла много раннје н у њојје ujiocto књиговодство са додатком о меницама, трговачком праву н трговачкој рачуниип; друга је опет недавно нзишла, у њој је двогубо (двојио) кншговодство. Овај другн део дели се на троје: а. теорнја, б. прзктичан рад н в. додатак, у ком је о употреби двогубога ки.игоподства код удеоннчкпх друштава (новчаних завода н Фабрика). Књсгу ову писац, Јоспф Предић, намењује за школску и приватну унотребу. Стаје за ненрстплатника овај други део три динара. Педагогнка. — Стева Чутурило штампао јс недавно своја предавања на вишој женској uiKO.in под натпнсом 11елшотка u.ni наукп о васинтању а у штамнарнјн код „Нросветец — С. Хоровнца. Књига ona од 233 н IV стране обичне осмине дели се па четири дсла: Педагогика телеологија (оснопп етикс) О нези васпитаника (а, нега тела — педагогнка хигијсна, б. нега духа — псдагогика психологија: l сазнање (свест) 2 Чуствовање и 2. тежње), Мстодологнја (а методологија васпитне стеге и б, методологија наставс) и о васпнталиштнма и о васпнтачнма. Нред овим свим је увод: основн васпитања. О књизи овој гледаћемо да ироговорнмо; наномињемо да смо при овлашном прегледу опазили нр*.чичан број језиковнвх грешака, а њих трсба да је најмање у књизи, која се намењује школн н која је и служила за уџбеник ирошле године, јер је иисац у табацима давао ученицнма. Стаје два динара. Дне приче, — У издању кн.пжарнице Лава Хартмана у Загребу изишле су латиннцом две приповести под натписом Pogibija i о s v е t а S m а i 1 a g e C e n g i ć a п Marijanova г a n a; обе су напиеала двојица : Мухамеданац Осман Хаџнћ и неки Хрват католнк, који се крије нод пменом Азиса. Смер нм је похрваћнвање. Првој, како велп Србобран (бр. 97.) смер је, „да Мухамеданцнма што више омрзну Србе, нанадајући евакојако Црногорце.и Друга би нмала да буде приповцјест из мостарскога живота: у њој се прича о љубави некога Мулазима u неке жене католика Маријана и о његову бежању с њом номоћу неке цпганке. Језик је у обема прпчама са свим по „хрпатски-1, а п сам мулазнм „хрватски је говорио већ потиуно.- „Србобран- препоручује: „да сваки, којп у лијепнјем прнчама ужива — не узима ове тако олако u површно исписане прнче.ц Порекло међународнога пр.^ва. — Удржавној штами рнјн штампан је н недавно угледао света д-ра Мпленка Р. Весннћа иревод дела Ернеста Ниса „Порек.го међунаpoM<oi njjaea^. Превод је Бесннћ овде онде допунио. 0 њему ћемо нроговоритн у свесци за овом. Нисмо о Далмапијн. — У јунској свесцн рускога листа ,.1'усклл Бесћда" нзншло је једно miCMO некога Далматннца о Далмацијп У њему нма неколико нсторцјскнх црта нз П| ошлости Далмације, неколико нз геограФије и етнограФнје, а осчц/ће се u на наро пе, полнтичке п верске прилике. Препоручује Словенима боље познавањс п внше интересовање за Далмацију. Та препорука вреднла би и за нас овамо. Општа петорија — Дгректор прве београдске гпмнасије Стеван Ловчевић нанисао је н другу књнгу своје „Оаште нсторнје'1\ у н.ој јо Историја Рпмл.ана. Штамиа се у државгној штампаријп н ово дава биће готова. Изворн црквенога прана. — Нод оипм натиисом штампао је Атанасије Поновић, нредавач богословије своју расправу у „Беснику српскс цркве“, одакле је н посебице оштампана. Расправица ова има два одел.ка: у једном је говор с изворима црквенога upaва а у другом о зборницпма црквенпх правила. Расправица ова нма 42 стране осмине а стаје нола динара.