Delo

342 Д Е Л 0 Где се санак лепши снује, Где су тице веселије, Где се српска песма чује, Песма пуна враголије. Где но сутон кад се хвата, Дивна румен небо руби ; Где те држи све за брата Све те грли, све те љуби ; Где у ноћи тихој, благој, — Кад славуји вечност поје Сетан драги жури драгој Да јој јада јаде своје, Па под крилом вита грања Мрсећи јој косе бујне, Лице љуби, срећу сања Све до саме зоре рујне !... Тамо — где су деца људи, Где је љубав много млађа, Заносније где су грудп, Руменика где је слађа ; Где но лепше звече чаше, Срце где но огањ жари, Где нам јаде лечи наше Са гуслама гуслар стари ; Где проводих и ја дане, — Кад ми живот сла!)и беја Где но гледах своје знане, Где ме српско сунце греја ; Куд ми душа и сад жели, Куд бих и ја певајући — Не идеш ли, ласто, је ли Момо дому, мојој кући ! ?...