Delo

Д Е Л 0 закином царинским од 25 маја 1882 ударила царине на све врсте жита. Шеиица, крупник, ситна нроја, наполица и елда, имале су нлаћати ири увозу у Аустро-Угарску. према томе но • воме закону 0 50 Фор. од 100 кгр. На јечам, зоб, кукуруз и раж ударена је тим истим законом царина од 0 25 Фор. за 100 кгр. И ту царину Србија је морала платиги исто као и све друге државе, које су са Аустро-Угарском стојале у уговорним или неуговорним трговинским односима. Али то је тзк само био почетак. Ангажоваиа једном у систем заштићавања своје домаће земљорадње, Аустро-Угарска је у брзо после тога, приступила новом ревидирању своје царинске тариФе. Нови предлог о изменама у општој царинској тариФи, изнесен иред бечки и пештански парламенат у току 1885 год. подизао је царину на пшеницу, раж и наполицу, на 1*50 Фор., на јечам и зоб на 0'75 Фор., и на кукуруз ситну нроју и елду на 0 50 Фор. од 100 кгр. Извозу српскога жита претила је тада озбињна опасност. Нове царинске стоие аустро-угарске бине су толико високе, да их сриско жито, обично осредње или и лошије каквоће, није могло издржати. У јавном мњењу српском настала је услед тога узбуна. И влада српска под силно.м пресијом јавнога мњења у земњи морала је предузети кораке у Бечу, да се ова нова опасност за српску извозну трговину отклонп, да се ове нове ца рпнске стопе, које су у погледу српскога жита пмале по готову прохибитивап карактер, не примене на Србију. Аустро-Угарста се брзо и без устезања одазвала захтевпма Србијиним, али, разуме се, не бадава, већ тражећи, у замену за концеспје које ће учинити срискоме житу од српске стране нове уступке, у корист својнх слободних иристанпшта, Трста и Ријеке (Фиуме). По одредбама трговинскога уговора од год. 1881 тариФа уговорна и у опште царински поступак на основу највећега повлашћења примењују се само на робу иореклом из једне државе уговорнице која се увози на земл.иште друге стране уговорнице „Есиапи аореклом аустријски илп угарски нлаћаће, вели се у чл. VII уговора, кад се увозе у Србију, царине које су одређене у ирилогу А. ужнваће слободије од царине које су ту изложене.и У закључноме протоколу, у додатку ка томе чл. VII, опредењује се блпже и у