Delo

471 КРПТИКА II ВИВЛИ0ГРЛЧ1ЈА да нема оне старе опаеностп за сујецки канал п да јс он у многоме нзгубио своју важносг. Како се нравилно почиње схвататн и по важностн ценптн ова геж. ња Русије да изађе на Средиземно Море, може послужптп за пример п иајновија брошура Рпхарда Маха о Македонском Пнтању. Она је израз кругова којн нпмало ннсу Руснји наклоњенн. а штамиана је // Бичц. Ево шта се всли у тој брошури на стр. 33—34: „У току векова јевроиске државе су се ноделпле у два логора од којнх један стоји на зем.ЂИШту да Турску одржи, а другп да је сруши. Готово нернодично су руске војске Дунав прелазиле да вдаду полумесеца сломе. н исто тако често су се Турској пријатељске државе старале да јој иомогну плн бар дипломатскпм иутем. ослањајући се на мобплнсану војску н Флоту, повољније погодбе мнра за њу издејствују. Снага која Русију иа југ гони непрестано делује. Огромна царевина, која ноловине два дела света својпма зове, страда од свог географског положаја. Кад бн севернп пол бно пзвор топлоте а ледено море пуно наробродских иутева и удобннх пристанпшта, онда бн веза између благословсних обала и илоднпх северних земаља бнла обезбеђена н на северном полу }>азвнјао бн се бујан жнвот. Алп пол лежп у леду п снсгу, нловидба јс п најсмелијима немогућна и прнбрежне зем.ке севе})а остаће увек пусте. ГеограФски разлозн гоне Русију на југ. Тамо је Средиземно Море са својпм прнстанпштпма п прпродним местпма за стоварншта, одатле води поморски пут за нсточне обале велике царевпне.....“ П савез руско-францускн има као разлог у осиови својој ову тежњу руску. Дуго прпјатељевање Руснје н Ируске оснива се на падн да Руспја нађе у Пруској пријатеља за то. Кад је Немачка окренула леђа, онда је Француска била ту, која је за то пмала н свога непосреднога ингереса носле рата од 1870. годпне. 11 ако многп мнсле да је овај савез прнвремене природо н да се држи само Елзасом н Лотрннгпјом чпј би новраћај савез покварно, нама се чннн да савез руско-Францускп има ширу нодлогу и да он пма јачега изгледа на дуго трајање него што се чини. Интереен Русије и Француске ннгде се не сукоб вавају озбиљно, онп могу пћи наралелно. Француска нма своје рачуне не само с Немачком него п с Енглеском, па н — с Пталнјом. Русија јој нпгде не смета. Не треба заборавнтп да јс још гснијални Палмерстон савез овај иредвнђао, од њега страховао и поглавнто радно да гаснречп : он изрнком каже да су го две земљо чпји се пнте]»есн не сукобљавају ннгде и да је савез између њпх нриродан. Савез Француеко-снглескн у кримском рату бно је само плод вепгге енглеске политпке у чпје је замке Нанолеонова Француска пала — пз дннастнчкнх обзнра.... Набацивати Русији, мимо ове iijui[»одне тежњс која јс озбнљна н с којом се мора })ачунати, и ту тежњу да освоји цео Балкан на п крајеве аустро-угарске за]>ад некога панславпзма — то је, чиин нам се. неозбиљно, јер је нопрпроано. Нптн су масе нерускнх Словена од тако мекога воска да се могу месити како се желн. ннтп једна озбпљна др31