Delo

474 Д Е Л 0 ктора: Енглеска, сама за себе, Тројни Сарез и савез Француско-Руски. У пптању јевропскога истока Енглеска као да почиње нопуштати од свога старог принцппа да пошто по то одржн Турску, oua је на путу ногађања с Русијом, она предвиђа да Русију не може до краја задржаватн од нзласка на море. Русија н Француска пду заједно u, како изгледа, дуго ће зајсдно ићи. Руспја, дакле, пма већ једног јаког савезника који јој је сигуран. Тројни савез још остаје: он мора подржаватн Аустрију, а у колико би ту поремећај настао. он би био у корист Русије према којој Нсмачка има много разлога бити штедљива н наклона — докле год траје Француско-руски савез. Према томе излазп да пзгледп за тежњу Русије нису неповољни и да према њој нс стоји Јевропа једноставна као некада. Треба ли ми томе да се опиремо. и. ако треба, с ким ? Ни интереси Србнје ни иптереси других балкаиских народа нпсу тим ви најмање угрожени нн сада ни још за дуго — баш н да иретпоставимо да то негда може битп. Међу тим пзвођење те тежње нама може бити корнсно. јер јс оно скопчано с ослобођењем балканских народа из стања у коме су сад. Противљење њима могло бн биги само с Аустријом и односно Тројним Савезом. Мнслимо да је јасно да ми то не можс.мо и не смемо чиннти, прво за то што )е Аустро-Угарска у Босни и Херцеговини, друго за то што онда може настати опасност да се — Аустрија и Русија иогоде ! Управ то је. по нашем схватању, нај' горе и најонасније — погодба између Русије п Аустрије на Балкану. Сва Јевропа, осим Аустрије, има рачуна да балкански народи буду слободни п самостални. Томе није и не може биги ирогпвна ни Руспја. јер то оној њеној тежњи нимало не смета, а и после су јој онн бедем прогив навале запада, као што су они и западу бедем нротиву навале руске, ако би такве доцније било Према оваквим перспективама заједннца и слога балканских народа преноручуЈе се са сваке стране: она је и у њихову интересу, и у ннтересу Јевропе а и у интересу — Руспје- Једина је Аустро-Угарска, која то не може желети — докле год је оваква каква је данас. Исторпја Србије за последњих тридесет годпна, п односи Србије и Бугарске, то потврђују несумњиво. Према томе то греба да буде и полазна тачка срнске спољне полнтике. Ми, на и други балканскн народи, не смемо нн Јевроин сгварати уверење, да смо „пришипетље* Русије, ни Русијн да смо пришнпегље Аустрије или Запада. Ми морамо јасно увек казивати п радиги : да хоћемо народну самоеталност и слободу коју не желпмо иикоме предаватп на милост п не милост. Ко нам у том помажс добро иам је дошао п хвала му, ко нам одмаже не можемо му биги пријатељи- А наша народна самосталност не мора да се огледа ии у Душановом ни у Снмеуновом царству : она може, иа н мора, трап:чтп п смерније п нове облнке, којн опст за то могу бити н солпднп п довол.ни. Наше ie и наше мора бити да тражимо и нађемо : чији су