Delo

Међутпм, непосредним путем народна је поезија утпцада и на лиреку поезију н то много раније, него што се гај утицај почсо осећатп на епској поезији. Трагова овога угпцаја налазимо и у неколиким несмама које су ушле у ову Антологију. Ми смо веома захвални г. Решетару што није пропустио ове песме унети. јер се по њпма може да впдч пут. којим fe пошла и сврха коју би свакојако достпгла била лирска поезија, да није бнло несрећних спољних прилика, које су омеле развиће целокупне дубровачко-далматинске књижевностн. Већ међу песмама нрвих лиричара дубровачких, Менчетнћа и Држића, налазимо трагова који нам јасно показују да су оип добро нознавали народну поезију. п да су се умели унети у дух народнога певања и ирема ње.му подешавати своје песме. У њпховим се песмама, према томе, опажају доста јасно два правца, којима ie могла поћи дубровачка лприка у даљем свом развићу : на нрви ју је правац упућивало угледање, преко Петрарке и његове школе, на провансалс-ку љубавну поезију. Да наведемо, прпмера радн. пз Џ. Држића две песме, у којима се лепо внде особине ова два правца : Налудње муке. Ајме тп почиваш разблудно како хоћ, слагкн сан ужнваш, мирна је тебн ноћ, а мене зачути не хоћеш ки тужу, гдп глаш мн плач љути и жалос ку дружу Ајме ciiuiu слатки сан. тамна сеноћ граје. а ја се узаман туку иоступаје, жалосно цвилећн камење јур будим него тебе спећи, нада све ку жудим. Ај.че сипш нокрјно а за ме не хајеш: је лн то достојно да ме тач скончајеш ? Ево ја умиру, теби се не брине за службу и виру живот мој гди пше. Ајме ти не чујеш, а вапим довоље, бржс се радујеш од моје невоље ! Ако т' је драго. вај, да мој глас замукне такој се оглушаЈ, чп.м срце ме пукне. Девојка н славуји. Дјевојка је подранила, ружицу је брала, С боснлком ју разбнрала, трудна је заспала. Над њом поју два славица, дјевојку су звала: Устан' ropu, дјевочица. санка не заспала! маглица се бршегом крадс, сад је на те пала: цвитје хоће опалитн које си набрала: још те хоће приваритп, ако нис’ добрала за вјеначце дробну ружу н цвитја остала.“ иг.д Како се ове две песме истога пееника разликују једна од другс и обликом и садржином. н духом и језиком ! Кад помпслпмо да је дубровачка лирика могла поћн за овим другим, народним иравцем, не можемо се ие о жалости, што се утицај нровансалске иоезпје показао јачи. због чега се она држала главиим тоном свога певања правца другога, ненароднога. Ово.ме је свакојако било дубљпх узрока којн су се крили у нрилнкама опдашњега живота н образованостн. Сваком j'e данас, истина, лако увидети, колпко би далеко кадра била дотератн у своме развићу дубровачка лирика да је којом сре1шм ношла народним нравцем : али је тлко псто мучно превпдети истину, да се у то доба није могао свесно појмпти значај утнцаја народне поезије ни иотреба да се уметннчка поe:inja на п,у наслања п облико.м н садржнно.м н духом иевања. Као и свудл. н у књпжевности сс тешко ослободити традиција н, скрећући са