Delo

Д Е Л 0 492 нам који познавалац обнчајнога права, — које може бити secunđum. contra и praeta legem — иза ове реченпце означи, што може битп обпчајно право у опште, ако стојп ова тврдња пишчева! Први део пишчева рада не задовољава нас дакле понајвише због оскудице тако потребне поделе овога дела бар на онолико пододељака колико ннсац спомпње пзвора, н с тога што нас оставља у доста велпкој непзвесности, како, п које су стране правнога жпвота цркве у одредбама поједшшх нзвора регулпсане. *•* 5^ Да нпје нисац у другом дел}’ — норед оне ногрешке, шго је нанред спомевусмо односно Св. Ппсма. говореКи о њему у овом делу с погледом на његову правну садржину, а не. као што би требало с ногледом на његово биће и облик, у којпма се та садржпна налазп, учинио такођер погрешку слабе поделе, ностпгао бп впше смер п впше задовољио крптику. Ипак признајемо радо да је на ио гдеком месту писац био разумљнв у излагању ностајања појединих зборнпка. То нарочито вредп с погледом на зборнпке Јована Схоластнка u с ногледом на „Спнтагпну у XIV. натписа“ (стр 27—29). То псто може се рећн у главном u за излагање о „крмчији“. Као што смо већ напред сноменули. онај иододељак о праву католичке и иротестанске цркве не може ни бити нредмет критнке нн нрпказа. У кратко, како је ова расправица у главном прилпчно нспремсштани нзвсд из Милошева „Црквеног права“, — држпмо да mije добит за црквено — иравну књижевност. Као књига за ђаке може имати у толико вредности, у колико је на погдекојим местима згодна (нонајвише због начина хронолошког излагања) за лакше разумевање, како су постали поједини зборници црквенога права. II у том је ногледу боље да ђицп нрочнтају Милашеву сисгему права, јер ће нначе осетнти нразнину у знању о нзворнма црквенога ирава. При крају још имамо да поменемо госи. Поновићу, да би бнло боље нри изради рада оваке врсте настојати, да сама његова садржина нокаже обнлносг унотЈ)ебе лигературе. II с тога нам изгледа безразложно, што је писац у литературп пред овај свој рад набраЈао некнх 15 дела, и то још онако огромних, као што су н. ир. радовп Хеч>ела, Милаша и др. Пошто по гдекоји туђннски стручњак, као што је н. пр. један БеЈшнг (Биди његово дело „kirchenrecht,u 1893, стр. 23—24j njiaTii. игго се и код нас Срба ио ЦЈЖвеном нраву иише, то би требало да је госп. Поновић вишс пажње обратио и ирп штамнању рада те, кад већ чита немачки не буде онако круннпх погрешака у језику, н то још ири павођењу дела! Тако под бЈ»ојем 12. у „литератури“ стоји „erste Band“ erster Band: место под ojioje.M 14; „erste Helt‘te“, erste Halfte итд. I