Delo

494 Д Е Л 0 Манастпр Рача, царска задужбпна—лавра. Написао архимандрит Фирмилијан, ректор богословије. Штампано трошком архнмандрита Максима настојатеља манастира Раче. Београд, штампарија Петра К. Танасковића 1895. — На 8НН, стр. 48. стр. — Цена 50 пара дин. 0 наишм манастнрнма мало је писано, па u оно што јеоњимаппсано, раштркано је којегде, па је тешко u прибратн, а камо ли пмагп јасну слику. Још горе стоји с појединим манастирима; исторнју њихову слабо знамо, u ако се што зна, то је обпчно врло мршаво. Често пута да се нешго о ком манастиру дозна, греба иреврнутп доста књига, нагутати се u ирашине, ua u тада човек не добива јасне слике о манастиру, о ком је рад више да дозна. С' тога сам се обрадовао, кад впдех књижицу истакнута натписа. Даће Бог, да добијемо ускоро књижице u о другим манастирима, на се тако заинтересујемо за њпх, а интерес треба иробудиги нарочито данас кад се мало стара о њихову одржању u кад стоје на ивпци пропасти. — У овој књижпци, која говорп о маиастиру Гачи, нећете наћи нових дата историјских о самом манастпру: али ћете опет наћи на једном месту оно шго се зна о њем. У оде.вку „Манастнр Гача“ и „Манастир Гача и игуман хаци Мелентије“ прича нам иисац нут до њега и историју његову шгамиајући и иосланицу Хаџи Мелентијеву, која се чува у библиотеци манастира Гаче. Грађу за овај део узео је највише из Милићевића Кнежевине Србије. За овпм износи старини манастирске : у цркви u у библиотеци. Гукописа има три, међу којима је и исалтир с носледовањем. Пз кога је доба, не каже нам, на жалост; вели само да врх натниса стоји : Гнб кнцепцо. снк вонводђ Божидара. Да ово не буде Бинценцо па погрешно нрочитано V Од Бинценца Буковића има један Псалгир с носледовањем штатнан год. 1546. Бредно је било, да нам је нисац ове књижице навео натписе u године свих оних књига, које има манастир, а пз прошлога су века. Таким начпном и моћи ћемо једном доћи до потпуне библиограФије У овом оделжу о Старинама дотиче се и Беочина и Геметице, манастира Фрушкогорских, за које се вели, да су их рачанскп калуђери нодигли те нам ту етимологише. Геметицом, вели, назвали су рачански калуђери манастир „за то што су се пореметили у својој кући - Гачи на Дрини“, а Беочин имао би да значи „бео чин ; бело лепо, свегло дело.“ Даље набраја настојатеље манастирске од Хаџи Мелентија до данас, па земље манастирске (587.90 хектара има), па говори о двема ливадама: Наланцп и Подачи. На крају је статистика рада манасгирске сгругаре, која годишње израђује са 3 радника и једним мајстором 61.860 комада, и статистика стоке. Манасгир броји 390 комада, од којих пде 300 на овце. Ноздрављајући овај први оглед описа манасгнра Гаче, желимо да се ускоро узможе нроговоритн и више н о други.м онпснма наших манастира. Ђ.