Delo

20 Д Е Л 0 После те комесарове примедбе н нама је мало чудно изгледало његово тврђење ; ал’ опет мислили смо : што бн крпо ако нешто зна ; јер ако ико, он бар није имао рачуна дазликовац умакне правди.... Једнога дана, ја сам био сам код њега. Бно је скоро сасвим пзлечен, само морао је још непрестано да се чува п од најмањпх потреса, да буде дакле миран, а за то је најбоље било да још не изл.ази у друштво, те да и да.ве седп сам у соби. , Онако у разговору с њим, све су ми биле јасније неке промене игго сам био запазио на њему још првих дана по оздрав.вењу. Био је веНином замишљеи; изгледао је као но човек, који се мучи да реши неку неразумљиву ствар, ал’ не може никако да успе. II с тога не само да је ћутао и слушао шта се око њега говори, но је и онда, кад нас је више било, изгледао као да је сам у собп, и као да нншта не ремети тишину око њега. Мислио сам шта ли то може бити, и долазпо сам чак на неке чудне закњучке алн нпсам их хтео ннком саопштаватп. Еле. као што рекох, тога дана седсли смо самн нас двоје. Ја сам баш нешто читао на глас, кад уђе газдарица, даде му једно нисмо и опет изиђе. Он погледа писмо с једне, иогледа га с друге стране, ионовп то два три пут, и од једном му се nel)e навукоше и поглед му постаде тежак, као у човека чија мисао трага за нечим. Видох, да је морао по адреси познатп ко му иише. После тога полако оцепи једпу ивицу куверте, нзвади писмо п иочс га читати. За то време ја сам га посматрао и видох како му се пзраз лица поче мењаги. У почетку је с пажњом чптао, ал’ одмах за тим уснпце му се развукоше у горак, нроничан осмејак, па онда, пошто јамачно доврши иисмо, клнмну главом неколико нута као разочаран, нотом се диже и замишљен учпни нсколико корака но собп, на онда стаде н само што рече: „ох, жене, жене !” и то гласом пуним бола Ја скочнх. „За име Бога, Андреја”, рекох му, «умири со, молим те умпрн се ; знаш да тп u најмањи иотрес може нахудиги.* „Оотави мо“; рече он, днгнув руку ирема мени, «ти не знаш, ова ми л.утња може само добро чинити.”