Delo

3\HATCKB ШКОЛЕ 341 npajibeM случају илаћамо златом разлпке које се јав.кају при нашем општем обрачуну са иностранством. Које увозом које јавним задул;ивањем на страни ми смо дотле дотералн, да морамо с-носити економски трнбут, плаћати једну врсту пореза коју нам нпко силом није наметнуо. Ми је плаћамо за спремнију радну снагу страних народа. Ја тпме циљам на ажпо коме најглавнији узрок лежи у неразвијености наше проилводње и којп стаје годпшње мнлијуне народну привреду. То је привреднп деФпциг који поглавито ствара деФицит Финансијски. Земл»а која се задужује и увозп више но што јој допушта јачина њезине прнвредне снаге, нде на сусрет економском опадању. Последица је тога јаче и прекомерно оптерећавање приватннх привреда разним дацијама, што ствара застој и зачамелост у народној привреди, и крајњи је резултат свега тога оишта осиротелост. Тешко се може помишњати на сузбијање страних ирерађевина вештачкнм и прпнудним мерама. Ма колнко жигос.али луксуз којп нам долази са заиада и апеловали на патриотизам појединаца да се ио могућности ограниче на потрошњу производа домаће прераде, то не би било у стању да измени наше поједнначне погледе. Где се човек руководи личним интересима илузорно је говорити о патриотизму, о томе се не треба внше варати. У осталом то се код нас сваким даном очитује. Између многих примера ја ћу навести само један, уздржавајући се да о њему дам ма какво мишњење. Пре две године на учитењском збору, држаном у Београду, изнесе се иредлог да се учитељице, ваљда и учитељи, одевају производима наше нзраде. Иредлог нпје нашао одзива. Такав исти предлог изнет је на овогодишњем збору учигеља који је држан у Пожаревцу, па је опет пропао. Да ли су такви нредлози умеснн или остварљиви или ннсу друго је питање, довољно је констатовати само да се у томе није успело. Тај и многа друга Факта гласно говоре да се у пптањнма такве нрнроде не сме мо руководити сентименталношћу, Јодно време код нас се много препоручнвала иотрошња домаћих производа, па су се у томе циљу и дружине склапале, и при свем том увоз Фабриката са стране непрестано је растао и он ће и у будуће растн, ако се н од сада буде водило тако мало бриге и старања