Delo

ЗАНАТСКЕ ШКОЛЕ 343 се у нужди прибегавају зајмовнма на страни, задужујући се впше но што доиуштају њиховп материјални изворн, а то није без велнке штете по њихову економску и политичку самосталност. Један народ без своје индустрије који пољопривредне производе размењује за стране Фабрикате човек је, ио згодном упоређењу Фридриха Лпста, коме у раду недостаје једна рука, иа се мора ослањати на туђу. Он ће увек бити нзложен на мплост и немилост својих моћних суседа, као што смо ми данас изложеии простим ћефовима с оне стране Саве и Дунава у извозу стоке. Наша економска немоћ као народа земњораднпчко-сточарског најбоње се показала ириликом најиовнје забране извоза свпња на маџарске пијаце. Познавајућп нашу иривредну зависност Маџари ће и у будуће сличне мере предузимати, кад год то буду диктовали њиховн интереси Томе стању мора се једном учннити крај, па ма то било и ио цену најскупљих жртава. Ми се не смемо више ослањати на њихову милост да нам пропуште коју стотину свпња. Ако мислимо исплпвати нз борбе у коју морамо отворепо стуцитн п која ће се све више заоштравати, ваља нам се иоступно економски еманциповати, а то ћемо моћи само тако ако прегнемо јаче на нодпзање народне нроизводње не само земљорадннчке него и индустријске, којом ћемо отворитп у земљи пијаце н моћи да подмирујемо већину наших потреба. Некада се мислило да је у земљораду једини извор богаства народног, а доциије опет у новцу. Али тп појмовн као једнострани н погрешни преживелн су своје време. Модериа економска наука поставнла је стално правнло, утврђено самом практиком,да је извор богаства у свнма привредннм гранама п да је развигак једне условљен другом. Већ је ошнте позпата нстпна да се рацноналан земљорад не може развнти у земљи која нема своје нндустрије. Све су привредно гране у неку руку солидарне, п оне ирсдстављају зависне делове или органе у велпкоме органпзму народне ирнвреде. Земљорад, трговина и индустрија узајампо се помажу н допуњују, сачињавајући једну хармоничну целину. Сам закон прпроднога развитка друттва чиј организам постаје сложепији и комплекснијн захтева разноврснпја заннмнња, јачу ноделу и коонерацију радова. У једној земљорадничкој земљи не може битн