Delo

Д Е Л 0 362 — Хвала је Богу ! — рече и Милица. Боже опростп мн !.. Удржи ми, Господе, ово што си оставио !.. J’oj, грешна ти сам !.. — Моли се Богу !.. Па се диже старина... Сунце зашло али његово руменило на обзорју сјајаше као зора. Он је ишао лагано пред нама као светитељ какав... Сви смо ћутали; само чух Милпцу како полако рече Љубисаву : — Ово је божји човек !. АНКО fA. јЗеселиновиљ