Delo

С 0 371 На исти се начин вадн со код Szovara у Угарској и код Визанке у ЕрДељу, одаклс се со у крупицама довози н у Србију. Брјанцевски мајдан и околина Плецка још су обилатији сољу. Време открића ових рудннка соли непознато је. Последњи је државна својина од 1754. године, и ова нх од 1868. године издаје под зак^п. Ту се со налази у огромним складовима н не може се тачно казати колика је дубииа а колика ли шприна тнх слојева. Приближно се може рећи, да један склад заузима 102,371 метар у простору а силази преко 145 метара у дубину. Тамо се со налази скоро на површинп земље. јер је озго покривена само једним слојем песка којн је измешан о глином. Тај је слој дебео око 8 и по метара. Пошто се слојеви соли налазе тако близу саме површнне земљчне, то је и вабење простије и лакше. Прво се та песковита земља откопа и кад се дође до соли онда се сони слој озго поравнп; затим се у самом слоју соли праве уздужни и попречнн жљебови који су на близу једни другима. Кад се то извршп, онда је крушац соли тим жљебовима растављен од соног склада и то у облику четвороугла. Крушац је сада у вези са слојем само доњом својом страном. А да бн га сасвим одвојилн служе се великим полугама, чији један крај метну у жљебове а другим крајем дотле цимају док се крушац не одломи, а кад и то буде, онда га изместе. Со, овако извађена, или се оставља у крушцима или се разбија у крупнце. Снтна и ситнпја иарчад соли засебно се скупљају. Извађену со радници преносе на колицама, и крушце слажу у засебне гомиле, а ситну со изручују у дрвене колебо. Со из Илецка спада између најбоље врсте камене соли. У крушцу је чиста, прозрачна као најбо.ве стакло и врло је чврста; самлевена со има врло лепу белу боју и врло прпјатан укус. Тамо се годншње извади до 25 мидијуна килограма. V Руспји се камена со вади још и у околини Астрахана, у брду Чипчачи а на 90 п по кнлометара од Волге, испод Кавказа и у Сибирији у губернији Јакутској. Сад нам је познато како се вади со кад је чиста н кад као сланпк образује читаве складове, иа бнли оип у дубини или скоро на самој површини земље. Али са свим се друкчије 24*