Delo

Д Е Л 0 394 Кад сам сео у Фотељу, у коју пуних тридесет година сваки дан седам, погледао сам око себе и осетнх таки јад у својој души да сам мислно полудећу. Премишљао сам шта бих могао радити, да бих се ослободио својих грозних мисли. Сваки ме је рад плашио и чинио ми се несноснији од беспослености Онда намислим да уредпм своје хартије. Одавно сам се спремао да очистим своје Фијоке, јер тридесет је година како без реда бацам и гшсма и рачуне све у један исти сто, и тај ме је неред више пута доводио у неприлику. Али чнм би ми дошла мисао да ма што у ред доведем, одмах ме ie обузимао такав н физички и морални умор, да се никад нисам усудио да се прихватим тог одвратног носла. Дакле седнем за писаћи сто и отворим га. Хтео сам да одаберем све старе хартије, па оне што ми не требају да спалим. С почетка сам стајао збуњен пред голиком хрпом пожутеле хартије, на послетку се реших и уз°.х једну. Ох ! ако вам је живот мио, не дирајте у те старе ствари, у то гробље, што се зове преписка из младостн. А ако кад год случајно отворите Фијоку, зграбите пуне шаке тих хартија што у iboj стоје, зажмурите како нз бисте могли ни речце прочитати, да вас не би познат рукопис гурнуо у море успомена, и баците у ватру те проклете хартије и кад сасвим изгоре растурите и иепео њихов... иначе сте пропали... као што сам и ја сад пропао... Ппсма, која сам прва прочитао, нису ме ни мало занимала. У осталом то беху скорашња писма, добио сам пх од људи што су још живи с којима се често виђам и који ме се ни мало не тичу Али на један мах сав уздрхтах, јер ми паде у очи једна куверта. Било је на њој крупним слови.ча написано моје име и ја осетих како ми ударнше сузе на очи. То ми је нисао мој најбољи пријатељ, друг из моје младости, коме сам све своје наде поверавао. И он ми изађе пред очи тако јасно, као да је одиста био предамном и смешећи се иружао ми руку; од тог ми прође нека језа кроз саме кости. Јест, јест, мртвн се јављају, јер ја сам га видео. Наше је пам-