Delo

396 Д Е Л 0 Остаде још једно једино писмо. Писао сам га ја пре педесет година, а днктирао ми га мој учитељ. Ево тог писма : «Мила моја мамице, «Данас ми се навршило седам годпна. У то се доба почнње озбиљније мислити и ја хоћу овим даном да се користим, те да ти благодарим што си ми живот дала. «Твој син који те обожава «Роберт.и Све је свршено. Дошао сам до извора и окренух се да вндим шта ме чека у будућности. Угледах старост бедну и усамљену и све болестн што са старошћу долазе. Све је свршено, свршено, свршено ! И нигде никог крај мене ! Мој је револвер овде .. на столу.... Ја га запињем.... Никад не читајте старих писама w Ето за што се већина људи убија, а после се узалуд траже иеки чудни и необични узроци. С Францускога превела * * *