Delo

419 УИРАВА У СТАРОМ ДУБРОВНИКУ mctiers) у те негације модернога индивидуализма. Држава имаше. дакако, над н има врховну контролу. Али се та извршавала ријетко и више у судбеном облику. Удружење бјеше право алн и дужност свакога грађаннна. Индивидуалнзам тонуо је у колектпвност, na ако је и ова убијала донекле велику иницијативу, ријешавала је опет боље тјескобни проблем материјалнога живжења и свеопће обране радничкога свијета. Трговина и обрт у Дубровнпку бјеху преко везани са натрипијатом н са грађанством. Особито јо грађанска класа црпала у ове двије гране друштвене дјелатности силу, богатство н органпзацпју онога tiers etat који није имао времена да се родн у српскоме царству и чије недостајање ускори пропаст његову нуно више него ли најезда турска. Како се у латинско-германскоме средњем вијеку све оснивало на начелу удружења класа, тако се и у Дубровнику грађанство било кристалпзовало у великој и моћној конФратернити Св. Антуна (XIV вијек) а доцније, у XVI вијеку, усњед џиновне трговине са Пстоком, у новој конфратернити Св. Лазара. Учини се селекцнја. Ова два друштва роде и одвоје од простога пука угледну буржоазију која бн позвана и у државне службе, особито у XVII вијеку пошто се број властеле умањи, а Република се проврже у олигаркнју. Confraternita (li S. Lazzaro имаше своју главну Факторију у Биограду. на томе мосту између Запада и Истока. Колонија и.маше Устав гласовап у Сенату год. 1645., нмаше своју цркву, судбену и грађанску јурисдцикцију и печат на коме имена Бпограда и Дубровника бпјеху братски удружена. Мнмо великијех н разноврснијех обрта у Дубровнику') (пош.ведак силне трговине са Истоком н са Италијом) подиже се ua највиши глае обрт вунв који у Фпренци") и у Дубровнику због своје знаменнтости постаде државна Функцпја. Републпка већ под свршетак XVI вијека организује управу вуненога обрта aper sovveg’no е sostegno” вели један закон у Зеленој Књизи „del popolo minuto” (у корист и помоћ простога народа). Ве>) У Дубровнику је било Фабрика стакла, сапуна, папуча, кожа, браварскијех *a•брика на гласу на Балканскоме Полуострву, лијевао се метал, правила сс ц м&стнда свита и т- д. 4) Овај је град експортирао у XVI вијеку 100.000 комада свите изсвојих 300 •Фабрика27 *