Delo

ИМА РУЈЖА

У сиоз1еницу посестрими Олги. Нема више ружа !.. „нема, нема !.. нема !w Кроз бескрајни простор ко да ехо бруји ; . Све је тако мирно, . ћуте и славуји, Ал’ смркнуто небо к’о да нешто спрема. По свемиру мутном, на крилу оркана Облаци сз гоне јесењијех дана. Са ружина грма просуло се цв’јеће, А бисерна роса заман га цјелива ; ..Оста голо трње да смркнуто снива, K’o да га пупољче никад китит' неће. Само два.. три сува листка што не туже, Већ роморе, шапћу : „процвјетаће руже”. «Нема ружа !”.... Има !.. умукните гласи, Ви вјесници први ieceibnjex д&на. ..Та ја имам ружу коју зора рана Руменијем зраком свако јутро краси. ...Посестрима моја међ’ ружама свима Најљепша је ружа има ружа... има ! Спљет, окт. 95. T. JI. ^ЕШЕВИЋ.