Delo

40 Д Е Л 0 иашега посматрања ии један није био такав да се је кривац и онда ослободио казнене одговорности, кад је он по једногласној оценн државних судија — правника — био крив, а то је већ знатан напредак, према резултатима старога закона, знаган толико, да би сам за се био довољан да правда данашњи закон о пороти као врло користан. Тако исто, нема из нашсга посматрања, случаја, да је одлуком пороте ослобођеп кривац п онда, кад је његова кривица доказана непосредним доказима, признањем или сведоцима очевицима. А кад год је оиет кривац ослобођен већином гласова, увек је био случај. да је уз такво мишљење био бар један од државних судија, а то је врло карактеристичан доказ, да су то већ случајеви где се је могло само на доста разложпој основи гласати у корист кривца. На послетку,, укупан је резултат, да је сваки иоле боље доказан случај кажњен, а просечно узев, да је увек и порота онтуженпка огласила као кривца, онда, кад би и државни суд, пе судсћн као иорогни, држећи се обавезне теорије доказа пз кривичнога постуика, морао да сматра кривицу оитуженога за доказаиу. Има опет доста случајева, да је норота доносила одлуку на шгету кривца, са мање доказа, него што бн било довољно за државни суд, кад бн сам овај судио по законској теорији доказа. Што нарочито пада у очп то јо, да у свима случајевима, кад има подељених гласова, свагда ссоски поротници, из непосредне околпне крнвчеве, гласају у корист оптуженога, а то је најбољи доказ, колико мн имамо ирава, кад смо истакли као веома опасну незгоду састав иороте, по старом закону, а то уједно нека послужи п као пајбољи одговор онима, којима се чипи, да један закоп не може у опште да ваља, кад он нпје коппја „ начела правне науке”, опако како та начела разумевају п налазе у пзворима строго геориског нрава. Ми можемо с правом да плгласимо, да смо само новршно нстаклп праву корист закоиа о пороти, али, да би се много речитије и с јаснијим појпмањем представила та корист опда, кад би се она нроучавала упоредном статистиком података, које пружа судска иракса од времена новог закона, са толиким бројем година владе старог закона о нороги. Радикалној странцн припада та част, што је она оба горња закона, за време своје унраве, дала српској држави. На-