Delo

496 Д Е Л 0 његовнм рекламама.1) Колико је њпх што су се до данас- разочарали радо.м Калајевим?!- Онај који је некада онако ватрено заступао, и реч у н делом, српско-маџарску заЈедннцу, тај се данас плаши сраског имена у Босни и ствара неку „босанску народност“ и „земаљски језпк“, који, по њему, данас „има доста аналогпје са хрватским“!.. II то данас тако ради онај човек, који је 9. августа 1865. године, прклпком годпшн>ег пспита у српско-православној сентандријској школп, основао нарочпту закладу од 300 <i>op., „да се сваке годпне, о исииту, са две трећине ннтереса од те своте, обдаруЈе оно дете, које се у срискоме језику — а са Једном трећином оно, које се у сраско-аравославном катихизису најбоље одликује. II тај завет да остане као вечига задужбина у потомству основатеља*...*) /Калосно је то, да Tai исти човек војује данас нротив срнскога језика и народа и његове православне вере ! Алн је, исто тако, још жалосније, што тај исти Калај забрањује, за Босну и Хердеговину, u своју роЏнхј „Историју српскога народа“!!. Колико недоследности у овоме државнику!. Ми бар не познајемо ни једнога од виђенијих европских државника, чија бл прошлост била у тако очевидној контрадикцији са садашњошћу, као што је то случај са Налајем!.. * Кроз Босну и Херцеговину од Ханри Мозера, то вам је такоће једна најновија Калајева реклама. Овога пута она је у облику воЏ за пуговање, једна врста Бедекера са богатим и лепим албумом, који је састављен из великога броја слика, које представљају најромантичннје крајеве Босне ионосне и кршне Херцеговпне, изгледе главнпјих вароши грађевина, ношњу, неколико сцена из самог живота и т. д. У самоме уводу3) овога вође н албума, иисац унознаје чпталачкп свет са даиашњим стањем Босне п Херцеговине н њиховим напредовањем од окупације на на овамо. Ту се, наравно, хвали аустриЈСка управа, а Калај диже у звезде. За то ваљда што је увео благостање у земљи, писац му ноносно даје титулу: Colbert des Balkans! Они који знају, шта је учикио у Француској познати економисга Колбер за развитак зем.љоДр. Слама је све то у очи рекао Калају, кад се летос у аустријским делегацијама иретресао Оуџет аа Босну и Херцеговину. Еио шта му је казао о Илиџи код Сарајсва, коју никако не испушта из уста Калај и шегопи агенти : „Кад сам студирао нредлог босанскога Оуџета, верујте, господо, ивгледало ми је да нас г. министар држи за будале. Ногледајмо на нр. грошак за светско кунатило Илиџу код Сарајева; кунатило чија нас је унрава стача неколнко милиона, и чија луксузност надмашује нознате установе у високо-културним u богатим државама, докле неколико корачаји од тако величзнственога кунатила у јадној чатрл.и жнви сељак у беди и несрећи, хранећи се просеннм хлсбом, а у вече леже да одмори своје кости на голу земљу без постеље, не скидајући ни хал.ина са себс“... Колико горке истине ! Говор носланика Др. Сламе донсо с ј> Србобран“ у своме 69. броју. l) Српско-маџарско пријатељство, од Лована 'БорЈЈввића. Стр. 26. *) .Fournal <les Dćbats донео је у нарочитом додатку, од 8. јуна ове године, тај увод са неколнко слнка из овога албума. препоручујући својим читаоцима путован.е кров Босну и Херцеговину.