Delo

ПАЛЛНЧАНСКЕ. ИДИЛЕ i. ИДИЛА 0 ЦВЕТУ БЕЗ МИРИСА Било и битисало. Питаш: где је ? Бог би свети знао где је ! Давно је прогутала ова широка пучина; утонула у маглене ионоре света и очи јој нигдар неће угледати чисту ведрину небесну. Она је одживела њено пролеће живота без даха љубави и топлога сунца... Можда је жива, а можда je и умрла. Мора да је умрла; и све ми се чини умрла је; јер сам је више пуна сневао и гогово увек у друштву са нокојном сестром. Толико време и све ми се чини да је још волим. А како онда беше, не питај. И ко зна шга би све било да се иије тако десило. Сад јо и волим и не волим; али је тако жалим, да бн мн лакнуло кад би гугу евоју сузима опрао. Жнвели су доле на Баиру. Кућа мала и наерена, леи па више страна онао, због влаге. Старнпска, ониска кућа, а с леве стране, од куд се дан чока, био мален доксат. Кад легно дан а ја, чим затворим радњу, гдо ћу, него ираво тамо да с њпма у друшгву проведем вече. И ако су бпли, што но реч, убоге сироге, нпје било без смеја п весе.ва. А мени се то свиђало: Ушла нска буба у главу: њу, иа њу; и све сам тако рачунао: човек сам, мушка глава сам ћу стећи, па he бити доста н за мено п за Мару. А где могу двоје — биће спта и њена тетка. Дођем тако увече, донесем собом колача за грош два, ј >ш дам те со купи мало вина, па веселп ко Б гжја воња седнмо п ћаскамо до неко доба. Она узме армуппку; а ја пе-