Delo

Б Е Л В Ш К Е 501 Подан, где то није морало битн; овде онде ■опет веран против духа језпка нашег, а на некнм местнма нпје смисао орнгинала нотнуно изражен. С тог i јо одлучено да се upeвод не може примптп. — На састанку 13. новембра прочитано је писмо д-ра .Ђ. Недиha о расправи д-ра Д. ТрбојевиКа „О одношају Mefftj етиком и религијом у Хербарга“ те је одлучено, д i ее не прнмч ова расправа за ,Глас.и Дал>е је акадсмнк Вуловић нрнкааао преиис једнога свитка мо.гитава Бчгвске од Мнлошт МилојевиКа, те је одлучено 1. да би се онај свитак могао штампати у »Споменнку/ нарочнто ако бн се белешкама нетаклн варнјанти ве1> ноанатих молнтавг, '2. да би за тачно штампање истога потребно бнло нмати оригннмд свитка, којн ie у рукчма М. Милојевића: 3. да бн се и слнке у текст могле штампттн. као што Милојевнћ желн, кад би нх надлежнн члановп Академнје за штампу одобрнли; и 4. да би се из предговора могле штампати само оне стварн којс с “ тичу свнтка молитава пз Батвске. Академнк .Ђ. Стојановнћ подносн свој ирепнс разних v3anuca'u натписаи нз СарајеваХнландара, манастирасв. Нантелејмона, ман. Трескавца и препис С Томића једнога запиеа из Лпииске, те је одлучио, да се наштамнају у „Спомзпнкуи, којн је на реду Прочптано је пнсмо Ј. X. Васиљевића, којим спроводи Академијн наставак списа „Осгаци српских старина у врањском окруryu н нзвсштава Академнју да ће у прсдужењу послати опнс српских старнна у масуричком и нол.аничком срезу п опис старина рнмских, византпјских н јож других старина у врањском округу, због чега молн да се променн н натнис већ послатоме рукопису, те да буде џОстацн старина у врањскоме округу.а Одлучно је, Д| се сачека н нрегледа пео спис Васиљевићев, на да се avo буде повољ'10 оцен.ен, сви његови деловн скупа п наштампају. — На састанку 11. декембра прпказана је садржнна расправо д-ра Ђ. С. Ђорђевпћа Матија ДивковиК, пЈ/и.гог историји српске књижевности X' II векаи и умол.ен академик Вуловић да о њој реФорнше Ака1емнји. Разгледан је и одломак нревода Св- Писма од каноника Петра Гожиннћа, што га Академији нудп на откуп Ј. Гвлсин.а, чпновник из Пмоскога, н одлучено је да се ова нону^а не може примитн Лка.гемија другитвених иаука нмала је два састанка. Ни састанку 25. сеитембра реФеровао је М. Ђ. Милићепић о девет биохрафггја разних личности у ирвом cj>uckom гуетанку, које је поднео Милош Милосапљенић, да се оне опаке каквз су, пе могу иримити и штампати, али нпак да у њима има по што шта што вреди знати, као што су, на прилику, имепа турских старешина, с којима су се Срби сукобљавали, имена места, где су били сукоби, илн датумв. Мишљења је да се то откупи и држи у архивп. Академкја о\лучи, да се подносиоцу за то попуди 60 дивара, ако хоће. Рукопис Н. Ружнћа Манастиру у српско-ирногоЈУСКој кнежевини и у гиима ХЈЈиигИанске српске светигве, ра./не стаjmne, рукоиисп и заиисгг, \ат је оа реФсрат. РеФеренаг изпео је онширно све ведостатке one радње, те је ирема гоме и одлучено да се ue може штамиати као академијеко вздање. На опом састапку прочитапи су pe^eрати Д. Руиарца и От. Бошкоиића о ноднесеним рувоиисима Фр. Вањичека за откуи: Д. Руварац мишљења је, да не може препоручити Академији да их откупи, а Cr. Бошкопић иалази, да нису без значаја и да ux \кадемија треба да откупи за пристојну цепу. Академија одлучује, усвајајући реФерат Ст. Бошковића, да породицу нок. Фрање Вањичека ионуди тисућу динара за откуп његових сииса. Академија уметности имала је сво/ састанак 27. иовембра; па том је састанку реФериоао академик Дапорин Јепко о народним пјесмама из HejjacTa што ux је за певање и гласопир саставио Диописије де Сарпо Cau 'Ворђи), РеФерепат је мишљење, да су ове песме доста леие u мелодичне, али да израда нема уметничке вредпости. Преча •гоме Академија одлучи, да нх не може штампати као своје издање, алн да би нркватно издање истих могла номоћи са ‘200 дипара. Предоеднихитво пмало је четири састанка. Између других нослова одлучено 11. декембра, да буде цена Гласу 50., у ком је рад д-ра Мах. Пегровића ,0 аснмтотпим вредиостима питеграла диФерепцијалнихједпачина прввга редаи, и Годшпњаку УШ но нола динара; обе су књиге педавно у ш гамнарији довршене. Југославенска Академија. — У ссдиицн Философско-јуридичкога разреда Југославепске Академије зпаиости u умјетпости, 24. октобра, читао је академик д-р Фрап.Брбанић расправу Демографске аридике у Јужних Словена. У своје проматрање узео је: Боспу с Херцегопином, Бугарску, Горицу и Градншку, Дчлмацију, Пстру, Крањску, Славопију, Србију, Хрватску и Црпу Гору. Ту извоси број становннка и иасељеност у тим крајевима, пародпост, пол, веру, домаће иридике, па преглед рођења и смрти наводећи уиек разлаке, које ностоје с ногледом па те прилике између тих југословеиских држава и осталих европских. н узроке, са којих су nojeiHini појави у Јужпих Слонена други. Тако се густииа сгановништва у Јужних Словепа има више приписати узроцима социјалпим и госио vapcKiiM него природним. као што су конФигурација зсмљишта, деоба топлоте и влаге итд. Туђег елемента има близу једне седмине међу Јужним Словенима. Број мушких је већи од броја женских: на 1000 мушких 963 женских. Скоро четири десетине становништва живе у браку, док у других културинх народа само трећина. Плодност је сразм рно већа него у другим државама сем Русцје и Угареке, а то тумачи само великим бројем удатих. Број смртних слупајаје сразмерно велики (просечно 25 на 1000Д овом је узрок, што је број смртпих случаја у