Delo

Д Е Л 0 506 стаје 4 Фор. ц 20 новч., а друга Форинту. Ham Г)Учитељи ваља да t>e коју внше о овим књигама проговорити. Програм сплетске реалке. — У прош.1огодишњем (за 1894/5) програму сплетске рса.тке штампан је уз „школеке внјести“ чланак проФ. Ђуре КоломбатовиКа „0 ujekim Kra]ješujacima“. Речник енглеско-хрватски. — ПроФесор А. Лохмер издао је нрву свешчнцу од 04 страна осмпне Eječnika euglesko-hrvatskoga sa točno označenim izgovorom. Речннк ће имати до 12 табака, a стаКе за претнлатнике три н по Форината. У првој свешчици захвата речник од слова А до речп Benign (benajn’). Издаје ra књижарница Хре.пановпћа у Сењу Неиздане хронике. — У Букурешту недавно пздао је Јоап Богдан књигу под натиисом Chronice inedite, afiugatoare de istoria rominilor. У њој je штампао : бистричкп летонис (1359. —1506. год.), српско-молдавску хронику манастира ЈБемиа (1825.—1512.), молдавско пољску хронику Нпколе Бржеч:кога (1359.—1566.) н хронику Мпрона Костина о Молдавији и Влашкој. Ови летописи имају највнше важности ва исторнју Молдавије и Влашке, али су од интереса и по нас, иарочито првн u други. Гледаћемо да проговоримо о овом, кад добијемо књигу. Издање ово има 204 и XIX стр. осмине. Срнска књнга у француекоме преводу. — Ту скоро иза1)0 у Француском нргводу, издањем главнога књижара Flammariou-a брошира: IIатрцјаршија и православље у евроаској Турској од Констадина, о којој је изишао опширан реФерат у априлској свесци „Дела“. — Ова је брошира преведена, како чујемо, н на руски. Најновије дело Кокелово о Србпма. Upe неки дан изн1,е у Наризу, трошком књижара Е. Бегоих-а, најновија књига Р. СоцисИе-а, Histoire dn Montenegro et de la Hosnje depuis les origines на вел. 8-ни, стр. V—490). Наши ће če ч.1таоци celiaTii, да је исти писац папиеао нре две годиие н 7/сторију Ираљевпне Србије, о којој је већ било говора у нашем лнсту. Најновија књига Кокелова сматра се к о насгавак оне прне, те тако «1>ранцузи имају данас готово иотпуну историју српскога народа- Надамо со, да he се н iliu који од нашнх ви1,енијнх нсторнчара. те да проговори опширније о овоме долу: Једино што бисмо нмали да замеримо нисцу, то су н.еговн закл.учци о Босни н о аустријској упрап «. Нисац, каји жели да се сматра беспристрасним нсторичаром,требало је да с«; емаиципује од оннх многобројних нла1.ених ar ната Калајевих! Иначе, како да разумемо такав посгупак V Не долази ли можда и oii у ону врсту цисаца, који иате < д орл< номаиијсу Jui.aracTaje 7,50динара, Недостојно поређење. — Revue bleue од 27. јула ове год. донео је од анонимнога писца уводни чланак: La tragedje de Sophla. Писац говори о убиству Стамбулова и догађајнма, које he оно изазвати. На једноме месту говори п о убиству кнеза Михајнла; х:евши, на тај начин, да направн неко поређење: као да he тај догађај пмати нстих последица за Бугарску, како спол,а тако ii изнутра, као што је убиство кнеза Михајла имало за Србију II о нашему мишљењу t.ikbo је поређење не само апсурдно но и недо- тојно. Чега нма сличн га нолитика Стамбуловљева са политнком Кнеза -мученнка, о чнјој l.e се држапничкој мудрости и увпђавностп јошдуго причати. Каква нронија! IIу, штаје најсмешније у свему овоме, нисац да бп потврдио своје мишљење: да he убиство Стамбулова имати доиста нстих последица за Бугарску, као што је нмало за Србију после 1868. год. наводи за доказ насаж из реФерата, којп је изашао у „Срп прегледу“ о књнзи НироЈтнчевој: „Кнез Михајло и заједничка радња балк народа,“ II онда, на оснозу тога fsic) закључује: „да Кнез Мпхајло п Стамбулов бе.ху два главна примерка ј уго-словенеке расе. Претендује се, да су o6oj ица убијени за то, како би другн Словени мнслилп да су ова убиства служила велнкој ндеји ианславилма. т. ј. апсорбов!њу малих словенских народностп од велнке московске..“ Професор Мале о српскоме позоришту — Revne blene, у 10. броју од 7. септембра ове године, доноси занимљив чланак бив. проФосора наше Велнке Школе r. Albert Маlet-a, Le theatre serbe ct les oeuvres francaises. Чланак овај у многол погледу важан је за нас. Староннднјска грамагика. — Ту скорице изишла је ирва књнга Altindische Grammatik од Јак Вакернагла. У њој се говорн о г.тасовима, а у приступу изнесена је исторнја старог инднјског језнка и науке о језч ку. У другој биће облици, а у треКој сиигакса. Прва књига захвага LXXIX п 841 стране велике осмпне, а стаје 8,60 марака. HoBiiue фнлолошке — ПроФесор уни верситетски Бодуен де Куртен штамнао је на немачком језику у Штразбургу Versmn einer Theorie jihonetischer Alternationen Eih Kapitel aus der Psvchophonetik ("сгр. 24. у осмини). Рад овај изишао је прошле годннс у 20. свесци „Расправа филолошког одсљењаа краковске Академнје Паука на иол.еком нод имсном Prdh'i teorji alternacyj fonetycznych. - IIpo*eco,i д-р Г. Блат штамиаоје две радње: t> pochodnej spolglosce koucowej w jezyka polskim i w niektorych cinvch jezvkacli slowiauskich. Краков 1895. ('стр. 23. вел. 8-не) н Kleine Heitriige zur slavischen Lautlelue I i.'ber k paragogicnm. II Einiges zar Epeathesis. Brodv 1895. (стр. 29. у 8-ни).