Delo

УГАРСКА II ОНОЗИЦИЈА ХГВАТГКА 51 Нагребачки сабор не нристаде да учсствујс у свечаностима око крунисања у Пештп. Тај поступак беше неповерљив и невешт. Сабор 6u раснуштен 25. маја 1867. Нису га сматрали за доста гипког: осећали су да ie сувише увређен и да се с њнм иреговорч нс могу наставпти. Готово у псто в]>еме бн удаљен владнка Штросмајер дворском наредбом, премазаном некаком неодређеном мисијом. Владика дође у Париз и ту се случајно намери ua Кошута. У пзгнаничкој помпрљивостн Когауг је ценпо маџарску нолнтику као н он, ту полптику која је нрепоручивала одвојеност његова парода баш на врхунцу његове снаге те гомилала око њега сграховпто непрпјатељство словенскога света. Последње седнице саборске беху најкорисније. Сабор одобри неколнко закона, намењених да духу народном сгворс под именом књижевности и уметности јсдну тврдињу, једно ирнбежнште, јер су се слутнли црнн данн. Псте године 28 }ула би отворена Југословенска академија знаности и умјетности. а њу потпомогоше прнватнн завештајп а особнто дарежлшвост ђаковачкога владике. Тога дана одјекиваше по Загребу усклнк Живила\ u овацпје као слаб, п нешто мало партикуларистпчан одјек на пештанскс свечаности. Јава настунн с доласком барона Рауха, nie<i>a маџауонске партије. кога Андрашн постави за бана па му новерп да уведе у жнвот нов изборни закон. Стега беше таква, ноткренљена толиким истеривањем п тако мудрнм притиском да је сабор од 1868. бројао једва петнаест патриота -- носланика. Ови иогрешнше као п њнховп претходнпци због заморенога поноса свог, не знајући ни оно чему би ux могао научнтн само један поглед на Француску: колика може битн јачпна опознцпје скупљена у неколнко енергичних људи. Они напустише сабор којн су у Пешти могли проглаенти за chambre introuvable. Пз средпне ове скуиштпне пзнђе компсиЈа којој бн поверено да у споразуму с маџарским посла. ницнма начинн ногодбу, чпји су ириправни радови чамнли од 1861. године. II. Овај сноразум илн Нагода заслужује засебно место у пзлогу уставнпх реткостн. Тако бар мисли иравник Налма, који га овако одређује: „La costituzione dei popoli, colle parole: unio realis, inaequalis, singolarissima (To je устав слободних народа c речима: једпнство стварно, неједнако, врло чудноваго). Замислите неку врсту Федерације, — те речп нема у погодбн али је ндеја ту, — која одржава појам о засебним народима н територијама. одваја брижљнво онште стварн од аутономних, али досуђује једноме од тих народа, разуме се најјачем, извршну власт н Фннанснје. То је бнтна п оригнналпа црта Нагоде. Опшги послови ty правило а аутономни изузетак, у том смнслу што су само ови носледњн исцрпно побројанн. Ту улазп: унутрашња 4*