Delo

Д Е Л 0 54 Пзмеђу овпх крајности зачиње се трећи сталеж. У земљи, која готово нема ни трговине ни нндустрије, људп из трећега сталежа могу бити само умни радници или кандидати за чиновнике. Многи од чпновнпка, особпто међу ннжима, гаје нод унпФормом љубав ирема домовшш и мржњу нрема Маџарима. Алп га мржња не сме бити јавна а још се мање сме саошнтавати. На гласању треба нодржавати владу, која је у Транслајтанијп неиоверљива као нигде. Остају још научници, књижевнпцп, људи слободног занимања, имућне газде, неколики представницн новога нлемства, које се ирнближује грађанству, а особито свештеннци. У повесницп народнога живога свештенство заслужује особито место и особиту похвалу. Оно је одвојнло свој интерес од интереса велике госпоштине, са којом би га могли удружити његови световни пнтереси. Оно је бнло душа онозицнје ; оно је .још u сад душа онозиције. Таква је аван-гарда коју је Хрватска могла извести у бојни ред нротив маџаризациЈе ирвога дана свога уставног жпвота, који је био за земљу велико изненађење. Доцније ћемо видети где онознција узима конкретне облике, где кроз њу тече модерна струја и врши улогу изолатора, где се демократски дух развија из чистога народнога осећања. У 1872. она јс инстинктнвна п јединствена: она је још идеалпстична, а ово, ваља рећи, не зависн само од васпитања људског. У земљи, у којој нема ни верског пнтања, у оном смислу како га разумеју наша западњачка друштва, ни друштвеног питања, ни династичког питања, у тој земљп опозицпјп недостаје свакодневне хране Она је принуђена да се увек враћа истим изворима, изворима атавичним, далеким, којн пстпна не пресушуЈу алп теку нуним током само у неким сезонама историскнм. У току ове четиригодишње борбе Хрваги су показали све оно што су могли нрема ириликама и својнм средствима. Маџари су бнлп вешги те нх нису терали до дувара, пристајући на рсвизиЈу Нагоде. Они беху впчни дппломатији хрватској, они су биди сигурни да ће очуваги задобнјене ноложаје, п да ће, шта впшс, привидно узети лспу улогу за се. У ствари ова ревизиЈа, задобпјена по такву високу цену, донесе само ПЈШмене у ноједнностима нрн управи Финансиској, не дирајући у кобно начело које сму гаваше економску нсзавнсност Хрватске. Гевпзпја би иотипсана у лето 1873. годннс. Иста узајамна потреба за иримнрје доведо до власти човска кога за то препоручпоаху н.егова висока умна мирноћа н неко почасно ирвенство. које су примале све нартије. То бејашс Пван Мажуранић, једнни народски бан кога јс н.егова земља добила за ово двадссет и пет година. Мажуранић се у политнци одлшсовао само мудрим саветима н врло рсчитим пЈ»огласима. У књнжевностн он је бпо понос Хрватске. Поред .Пудевига Гаја он јс врло млад стуиио на чело илирскога иокрета од 13.55. > грндесет-другој години ианисао је ЧентИ-апЈ. несму дивну по бојн н збијсности, чпји је предмст, иун жнве стварности нз тадашњега вречсна. узет нз ратова Црногораца с Турцима. Два јунака модерне еиопсје, Јурчин п Хришћаннн, налазе се лпце у лице при једном сукобу.