Delo

488 Д Е Д О нам такође износи и покушаје јуриспруденције, а нарочито дипломације, чињене у намери да се број тих случајева конФликата смањи, или, ако је могућно, н сасвим спречи. Алисведотле докле год државе као независне целине буду свака по својој вољп и нахођељу регулисавале питање о поданству, боз обзира и тежње да своје законодавсгво доведу у хармонију са законодавствима осталих земаља, а у интересу ошптем, све ће дотле бити u конФликата. „Институт за међународно право“, вели пнсац, добро је уочио ту потребу, кад је то питање ставио на дневни ред сесије држане у ОксФОрду 1882. г. То је иитање бпло пред мет студије н иравничких конгреса државних у Лисабону 1888. и у Барцелони 1889. г. Ресултати до којих се дошло могу се свести на то: „да државе треба да се сложе у избору начина за стицање иоданства, јер друкчпЈе нпје могућно спречити оне жучне сукобе који се чешће јављајуА Па п са самих парламентских трибина, у Француској 1886, у Ига. лији 1890. г. констатовано је: да се конфликти, ако не избегну f сасвим бар ограниче, непходно је погребно, али управо једпнн је пут, да представнпци главнијих држава на каквом конгресу заједнички утврде извесне принципе, којима би се после разне државе руководиле ирн изради својих закоиа о ноданству. Нисац мислп да се пре или после до тога мора доћш за сада је то само иитање времена. * * * Ово дело са оваком садржнном од великог је интереса за свакога који би се бавио о пигању о поданству. Оно нам пружа један таблб данашњег упоредног законодавства о томе питању, са свпма његовим незгодама, и као такво драгоцено је средство свакоме који бн бпо uoзват да суделује у изради закона ове врсге. Човек се може н не слагаги у свему с писцем у његовим појединим теоријским назорима, које он нарочито пстиче; no некоме његовом резоновању може се и учннпти по која замерка, па при свем том да се у овоме раду нађе доста здравих u језгровитих мпсли, које, ма да нису увек потпуно разрађене u до краја изведене, опет у великој мери доприносе решењу тога тако важног нроблема. У осталом и сам писац у предговору напомпње да није чмао довољно времсна за потпуну обраду тога иитања према прикупљеноме материјалу, по чем је био везан за рок, алп да је он тај рад ирерађнвао доцније према примедбама реФерентовим. Па ипак тај се недостатак у систематпци и у логичном распореду секундарних сижеа опажа и у прерађеном делу: знак да нпје лак посао изменити Физиономију и структуру коју је један рад добио у самоме моменту стварања. Међутим ово је дело важно и са једног другог гледпшта. У њему је сакупљен веома драгоцен материјал за расправу питања о иоданству и то у толикој мери, како је то до сада учињено у ретко којој књизи.