Delo

НАУЧНА ХРОННКА 477 ција, може се рећи да цена стерилизације воде зависи поглавито од две ствари: од количине органских матернја дотичне воде и од цене угља за моторе. Са сенском водом, која се титрира од прилике с 0.004 пермаганата, може се рачунати да се добива 5 куб мет. стерилизоване воде са 600 ч*гаН;-а на сахат. Фабрпка на Хигијенској Пзложби нроизводила је, до душе, више 8 — 10 метара. Али, као што је умесно и нримећено, бпло бп врло незгодно хтетн добпвати максимум једним методом, чије Функционисање може бити регулисано само приближно и емпиријски, а да ц не узимамо у рачун случај, што би се тако п нехотице у извесним тренуцима могла пуштати и вода, непотпуно сгерилизована. С тога бар за сада треба сматрат.ч ову ццфру од 5 куб метара као максимум, који донушта потпуна сигурност. Рачунајући само 20 сахата рада на дан, може се лако израчунати, да једна варош, као Парпз, која троши дневно ЗОО.пОО куб. метара пијаће воде, треба да употреби за стерплизацију својих вода 3000 коњских снага — цифра која нема ничег особигог кад се узме на ум, да н пр електрогена група сектора Јелисејских Пољау Паризу употребљава сама. за себе толику снагу. У осталом можда ће цена кубног метра стерилизоване воде бпти и мања, ако се успе, да се ухватп нераспаднути озон нз оног ваздуха што излази из стерилизатора. Проналазачи наговешћују још, да се употребе исте машине, које служе за произвођење електричне светлосги п то тако, да се њима ноћу нроизводи осветљење, а дању стерилизија воде; добиг, која би преостајала на осветљењу, служнла би за покриће трошкова око етерилпзације. Овај метод био би нарочито удесан и неоспорно још најјевтинији за оне вароши, кОЈе су у брдским крајевпма, те се за цроизвођење евога електричног осветљења и евентуалне стерилизације могу користити природном снагом, н. нр. водопадима и т. д. А у многпм колонијама ова стерилизација воде помоћу озона као да ће битп једина рационална и практична метода. Према евему дакле изгледа, да ће пнтересна примена електрици тета, коју је учинио барон Тиндал, игратп врло важну улогу. Можемо овде поменути дајеуслед недавно извршеног конкурса за Филтрове, који је потпуно обелоданио непрактичност ових апарата (Филтрова), варош Париз већ ступпла у преговоре с бароном Тиндалом за увођење његова мегода. Једна Фабрика у овом смислу већ се гради у Сен—Мору. Анвер а Петроград проучавају озбиљно такође овај метод. Нама изгледа да он не би ни за прилике у Београду био неудесан и с тога и еаопштисмо читаоцима поменутп чланак. про*. Ад. СтАН.