Delo

492 Д Е Л 0 супротност не бп падала толико у очи да писац није, како се по свему види, чпст русоФил, а овако му је смер парадоксалан. То му је књизи основна махна, по којој се можемо у напред домишљати п о природи осталпх, а њих има подоста. Који хоће о оваквим питањима да даје ауторитативна обавештења, дужан је, пре свега, сам да буде добро обавештен, како би му се мисли одликовале јасношћу, Факта којима пх потврђује — истннптошћу, а пзлагање њихово — објективношћу и логичношћу. Вредност је дела ове врсте у уверљпвости, а ње пе може бити, ако се ма по чему осетп недостатак искрености, која јој и даје ону нривлачну и сугестивну моћ. По свему судећп, писац је ове књпжице врло добар патриота : мисли, којима би хтео загрејати бугарску интелигенцију, потичу из дубине душе испуњене патриотским осећањпма, која су у њега толико јака, да у неколико сужавају простор за радњу ума, не дајући нисцу да хладнокрвно, свестрано и непристрасно оцењује, пробнра и осветљује Факта, која пзносп њима у потврду. А она су разнолика. Многа се међу њима блиско тичу нас, и по начину, како пх писац осветљује п иред бугарску интелигенцпју пзноси, види се, да се, при писањ)- ове књижице, није руководио обзирима обазривости и политичкога такта, јер нпје умео штедети нашу пацпоналну осетљивост. Ну, ово Је за нас споредна ствар. Треба још доста времена да иротече, док се нрпвикнемо штедети једни друге, кад пишемо о спољним питањима која су нам обојима подједнако драга. Да нређемо на сам}> садржину. Полазећи са претпоставке, да је Маћедонија део бугарске огаџбине, ппсац би хтео да одушеви бугарску интелигенцију овом основном мишљу: „Без Маћедоније није могућно да се развије једна самосгална, независна у полптичком, духовном и економном одношају бугарска држава, јер ће јој недостајатп потребних сила, потребан ирос-тор и нотребно благостање. Одузме ли се малом бугарском народу један милион Бугара у Маћедонији, остаће он врло слаб чак и према околним народима, који ће га увек притешњиватн. Ако бугарска држава не изиђе на Бело Море, биће осуђена да буде, у економском погледу, васал Дариграду, Дрном Мору и Дунаву.“ (стр. V). Ова је мисао иослужила писцу као основ за даља извођења. н за то је потребно њу добро уочиги. Кад бп се признало, да му о иретноставци не може бити спора, не би се могла одрећи исправност овој мисли коју ииСац поткрепљује овим разлозима : „Докле год постоји Турска на Балканском Полустрву, опасности врло велике за Бугарску неће имати. Али, ако удари иоследњи чае опстанку турске државе у Евроии, Бугарска ће пропасти, ако не усие изићи на солунски залив. Силе које заузму Маћедонију и Цариград господоваће и на Рилу и на Балканнма. Бугари у кнежевнни треба да имају на уму, да је Дрно Море руско и да ће бити само руско, даДунав не можо бити бугарски, а тако исго ни Дариград. Само Маћедонија с