Delo

504 Д Е Л 0 Грбима турска га је власт, бугарашима наговорена, пз цркве изгонила. Сриски свештеницн нису пуштани да у цркви опоју и у гробву сахране мртваце. ('рби су, једном речју, бпли и без цркве, п без гробља, и ван законске заштите, српско се име гонило свуда. А данас ? Чим је прадом изазваном баш тпм неправдама, које су Србима чињене у Куманову, призната 1Н93. године српска народност у косовском вилајету, одмах се осетио јачп покрет у корист огворања српских школа. II како данас стоје ствари. Срби су се за неиуне три године толико истргли испод утицаја бугарских агитатора, да се но броју школа могу мерити са Бугарима, а бројем ученика их много надмашују. Има бугарскпх школа н са по два ученика. А било је случајева, да су бугарски учитељи молили срнске, да им, кад дође ревизор, позајме известан број ученпка, како би могли држатп испит. II крај свих иапора,- у кумановској кази Бугари трпе сваким даном све веће губитке, као и у тетовској. У прешовској пх и нема, као п у селима скопске Црне Горе, која су чисто српска. Алп зато се Бугари чврсто држе у казама кочанској п штипској у којој нема ни једне српске школе. У осталим казама српскп покрет, и ако му се чине огромне препреке, напредује исгина лагано, али стално. Од 1893. године број срнских школа порастао је толико, да је већ премашио 60; бугарских је, на прогив. мање, и ако је мање препрека, са којима они имају да се боре. Могли бисмо на овом месту и завршпти говор о овој књнзи. После примера, које смо наводилп може се видетп, колико се поверења може иоклонити и Фактима и из њих изведенпм закључцима којима је писац испунио и остале одељке своје књпге. Међу њима је још најзнагнији и најпространији одељак, у којем писац говој)и о грчком свештенству, којим се. по његову тврђењу, такође служи турска нолитика иротпву Бугара. II баш се не можемо отети жељп, да, на завршетку, не обрати.мо иажњу на нека места у овом одељку, јер држимо да су значајна п но себи и ио карактерпстику аргумеитациЈе, којом се иисац свуда служио. Често се пута чује тврђење, да Бугари за своје успехе имају да захвале иоглавито иравима и повластицама датим егзархији. II Тчи држимо да је оно у многоме основано и могли бисмо у погврду навести много примера. Ну, говор о томе мн осгављамо за другу прилику. На овом ћемо месту навести само, како иисац, побијајући то тврђење, обележава знача ј егзархије. „Бугарска је егзархија, вели ннсац, стожер. око које се грунира доброво.вно све што је бугарско; она је пристаниште, у које се нрибира свако село и свака кућа, која је успела нзбећн из мађнјских РУку грчких црвава, она је светла тачка, на коју су управљене очи свију оних села, која иродужавају бо])бу са грчким владикама** (стр. 33.). Овим се Фразама хоће да нрнкрију нстииске услуге, којима егзархија изазива иокрет у корист Бугара и изазван потпомаже да се даље развија и јача. А да те угслуге нису малс, види се по овоме, што нам нисац одмах на другој страни, сам казује : „Свакоме је од бугарске читалачке