Delo

108

Д к Д о _ ћући се с једне стране на другу (тако се прекретао један ималац заложених 20.000 десетина), и опет седе у своју наслоњачу украј великих врата, ирекривених завесом, иза којих је био сами олтар овога огромног храма — соба управиних седница и у исто време кабинет банчиног управника, Ернеста БогдаповиКа Гринбека. Прегледавши још једном своје руке и смахнувши малићем прашак са свога беспрекорног реденгота, за који је Тедески морао дати мало не целу своју месечну плату, младић за обавештаје стаде читати ((Јоигпа1 с1е 81 -Ре1егзБоиго\” одвајајући се од новина сваки нут, чим когод од походилаца уђе у чекаоницу. Стрепетов приседе на иобочни диванчић и с покорннм трп.вењем чекаше, док уиравник не ирестане бити сувише заузет. Све је очевидно говорило да тај жењени час неће на* стати брзо. У дворници је владала као и мало ире мртва тишина. Само се час но час од некуда чујаху тиха звоњења електричних апарата и одмах за тим кроз чекаоницу промицаху у кабинет разни службеници са свежњима хартија, с књиговодским дневницима и с оним истим отиском озбиљности и солидности на лицима и оделима, који је, чинило се, овде био на свпма и на свему, п који је у неку руку потврђивао глас овога завода, узорнога, како се говорило, по роду, по начину рада и по дисциилини. У кабинет управников улажаху разна лица, из њега излажаху разна лица, а Стрепетов непрестано седи и чека. II што је више времена пролазило, тим је теже и мучније постајало његово душевно расположење. Куд со деде она бадра, млада вера, с којом је он још јутрос дошао у Нетроград ? Он се већ сада није толико уздао у своја ирепоручна писма, ниги се журио да из побочнога џепа достави ннсмо Ернесту Богдаповићу Гринбеку. Искрена признања Чирковљева учинила су на безазленог паланчанина јак и неутешан утисак. Нимало још не нознавајућн спољну страну живота и људи, п сувише чуван брижљивом матером од раних разочарања, < трепотов, који је навикао да ворује речиу.а, нехотице је преувеличавао значењо речи чудноватог бирократа, и, размпшља-