Delo

"Б0РТ5Е БРАНКОВИЋ ЛАЖНИ ПОТОМАК СТАРНХ С Р П С К II X ДЕСПОТА црта из црошлости српске с кра.та хуи века 4. (СВРШЕТАК) Али, и ако је Ђорђе тражио нових веза — Русију, нису се ни старе могле заборавпти. Леонолдова је војска све пише напредовала на југ; 6 августа стигла је у Земун, а носле два дана нрешла Саву. Да Ђорђе у таким приликама остане скрштених руку и српске земље остави судбини и Леополду, значило је одрећи се свих сјајних снова о будућности. А не могући помишљати на отнор или борбу с ћесарем, остајало му јо да се с њим веже. Мп данас не знамо шта је он радио за оних пет година које дотле прођоше од бечке опсаде (1683 - 1688) и у каким је везама био с бечком владом. У новој новељи, коју ће му сад дати, сам ћесар каже да хоће да му да трајну свсдоџбу о његовим славним делима. Ћесар дакле сведочн да јо било некакнх 'Борђевих дела, јамачно заслужних за његову нолитику. А сад, 1688 године, пошто је архимандрит Исаија већ био отправљен у Москву, опреми се у Беч једно влашко послпнство п, међу иосланицима, Ђорђе. Леополдова је војска нстина сјајно напредовала на Дупаву, гдо јо кнез бирач Максимилијан Манојло, заступајућн болвснога Карла Лоренскога, из све снаге тукао Београд, тако да га је мало носло и узео (26 августа); али је ћесара бацао у бригу стари његов суиарник, силовити Луј XIV, који је све више зазирао од његовпх уснеха у Угарској, те му је држање