Delo

132 Д Е Л О

се све чини да се у Бечу није била збиљски поколебала в*ера у гБорЈ)ево деспотско порекло и да су према томе само претворно истицанп јајачки Бранковићи. То је очевидно, кад сам Леополд 1692 године, дакле пошто је затворио Ђорђа, назива овога у својој повел>и, даној 22 августа (1 септембра) у Бечу, «>фес1:аћШк е! та^шВсиз сотев Сгеег^тз Вгапкоу1сћ Ле Роб^опсза” и опет му, као и пре, ређа претке : Вука Бранковића Подгоричанина из времена цара Карла Великога, па другога (јамачно косовСкога) Вука Бранковића, прећуткујући само оне силне деспоте и владаоце (а зашто их прећуткује, разумемо). С тога то Ђорђево лажно порекло није могло бити мотив ћесарској влади. Ну што није било њој, то остаје као мотив за осуду нама потомцима и историји ; али. само онда кад судимо по мерилу вечитога морала. У том погледу само, с тога гледишта, разумем Руварца и његову праведну срџбу на Ђорђа. Онолико лагање и ФалсиФиковање историје згадило је овога човека који је најбоњи део свога умнога бића посветио тражећи истину у псторији и у то унео не индиФерентност човека који себе занима тражењем интересантности него свештени жар њубави према истини, жар који бије целим његовим научничким радом. Али је Руварац погрешио те је своју деликатну осетњпвост према лажи и истини пренео н у људи политичара, савременнка Ђорђевих. Кад Ђорђа с њима упоредимо, с њима политпчарима тадашњим, првашњим и доцнијим, н у иашој ближој и даљој околини, у источној, средњој и западној Јсвропп иа и у самом нашем народу, онда нећемо имати разлога да бацимо анатему на њега. Колико се само свесних и несвесннх лажп, сулудо или безочно, сппало или сина са разних историских впсина као ирах у очи свету ! Треба ли поименце ређати гакве случајеве.' Велико је друштво нашега лажнога наследника сгарих деспота, и та величпна има да буде један од елемената за процену његове моралне кривице. Лруга тачка оптужбе његове у Руварца гласи : што је амислећи да ће излаганим досгојанством и присвојеним титулама наћи воре и у лаковерног сриског свега, стао радитн на своју руку п за свој рачун, за своје господство гтротив смерова н пнгенција владе којој се био нредао и којој је био посветио с ,ШЈУ полшичку радњу.” — Треба испитати стоји ли ствар