Delo

ВАСПНГАЧЕВЕ ЗАБЕЛКШКЕ 509 Остао је код куће и целога се дана играо весео и задовољап. Мати се сваки час налазила око њега и чнннла му све што зажели. Наравно, да тај дан ннје смео проћи ни без слатких колача. На овај начин је мати чешће задржавала Вожу од школе, а н он јој је на скоро стао у томе ревносно помагати. Најзад, чим га је мрзело ићи у школу, отпочињао јс и без мајчина пнтања да сс тужи: час га је болела глава, час желудац, час га је пробадало, час му се гадило, н најзад га је све болело. ПГго се год он више тужио, то се мати све више трудила да му угоди, само да се не једи те да му од тога ие буде горе. На нослетку Божидар је ностао лено. размажено п својевољно дериште, пеподобно ни за какав озбиљнијн п дуготрајнији посао, где треба нздржљивнјег наирезања бнло умног било телесног. Наравно. да због гога није ни школу могао свршитн, ннти је научно икакав честит иосао за жнвот. Шта је с њнм бпло кад су му роднтељи помрлн и он остављен самом себп, — можс се мислпти. * Пустити дете да расте као дрво у шуми, без, тако рећи, икакве иаше помоћи, — погрешно .је. Али, тако исто је погрешна н претерана помоћ, — која разнежн, размазн и убије сваку самосталност. Од такве аретеране н частране помоћп пати, скоро редовно, васпитање деце богатијих породица. То је један од најглавнијих узрока шго нмућне породице имају слабуњав. лен. размзжен и несамосталан. а опет својевољан и распуштен подмладак. То је проклество, које гони све неразумне богаташе. Сирошња пати. опет, од друге крајности. Васпнгање деце сиромашних породнца обнчно пати од недовољне помоћи. Ту дете, ако остане у животу, очврспе према непрнјатностима и добије самосталнији дух п издржљивију вољу, али нначе обичпо закржља и телом н знањем. II једна и друга крајност штетне су и убитачне за дечји развитак. Златна средина, где се деци не аритиче у аомоК ни сувигие много ни сувигие мало, ве& само колико је потребно, — најбоља је. (По Салдману) 6. 31ајстор-Стојанона деца Кад би год мајстор-Стојан с вечера дошао рапнје кући, скупљала би сс његова деца око њега, и молнла га да им пггогод нрнча. Тада би он најпре запалио свој старн чпбук, којн му је још од деде остао: ако је била зима, прнмакао би столицу ноближе иећи, па што би се деца још Дело XIII 34