Delo

">18 Д Е .1 0 дну обалу, захвативши један део мора, представљен једним низом језера, која се постепено смањиваху евапорацијом воде н нагомилавањем седимената. Мормонско је језеро још једини последњн представпнк овог издвојепог басена морског. Али се и данас још ова борба између океана и континента није довршила: преостала је још једна необезбеђена област изнад Мексиканског залнва, између западних и источних бедема Северпе Америке. Од особитог значаја по истраживање генералнпх геолошкнх директнва је појава истоветних камбриских терена с 01епе11и8-ком Фауном у Хини, између внсоких ланаца Централне А.зије, који из Памира проистичу. II с обзиром на сличне камбриске творевине у балтичким областима изгледа дакле да је најстарија зона убарања захватила већи део данашњих континената. У Европи видпмо читаву серију млађих п старијих геолошких днректнва, које су више мање према северу конкавне и једна другој доста снметрично следују, задржавајући прн том скоро северни пад п без мало екваторијални иравац нростирања. — Најстарији је Каледонски ланац, чнји трагови ностоје у Шкотској, Ирској, сев. Девонширу и Скандипавнји. Он се образовао на ободима једног старог поларног коптинента, којп је по свој прилици стајао у вези са примитпвннм сев. - америчкнм језгром. За то време можда је у екваторијалннм пределима постојао индоаФрички континенат, који се нружао од Аустралије, иреко Хнпдостана до Централне Африке. У пространом басену између ова два континента развија се историја европских налеозојских мора. Од многобројннх палеозојских директива, које су каледонским ланцима следовале само су два у целини позната а друге се због многнх иразнина нс могу утврдпти. Срећом те су ове две линије пајглавније за палеозојско време. Прва пролази јужно од Темзе, лружа се нреко Белгнје и ВестФалије на Исток, за тим се пење на север н ту се губи у равницама северпе Немачке. Ова се лпнија назива Ахе Ли Соп&гоз и означује северне обале доњег делонског мора, а у исто време и најсевернију бору будућих карбониФерских ланаца. Друга директриса могла би се назвати осовином Централне Квроае; она почиње јужно од долине Гароне и долине Гоне, раставља у Вогезима долине 8аоп-е и О&поп-а, пролази јужно испод елзаске равнице н ве.зује се за Егг^ећ^е („Рудне Нланинс*) у Саксонској н опкружује Чешку. Даље на Исток губи се, али ВеНгапд.\ мисли, да се можда везује за карпатски полукруг. — Ахе Ли СогкИгоз представља нам, као шго спомопусмо, најсевернију граничну линију седнментацнје за време доњег н средњег девонског мора, које се до Сахаре протезало. — Друга знатна директива по Геологију Француске и Ценгралне Европе т. зв. осовина Централне Евроае иоделила је област Девонског Мора на два карбонска басеиа: северни са центром у Арденима и јужни са центром у Астурији Лужни карбониФерски басен имао је нарочито велико прострапство. Прнсуство Фузулина у Астурији, маринскн Перм на горњој Гарони, за тнм