Delo

ЗК-ЕНЕ КАО ПРЕСТУПНИЦЕ1 *) ■-в3* 1 Жена је од почетка, па све до данашњег дана, била у неку руку роб, али је то њено ропство било завијено у ружичасту, песничку одећу. Она је била роб, али роб кога су мазили, роб, пред којим су често падали у прашпну. У кући очиној била је потчињена оцу, у кући мужевљевој мужу, али је другима била — светиња, у коју странац не сме ни да погледа по вољи, а не да је се такне. Она не иде у бој, не мора доћи за ситнпје ствари чак ни на суд, но је заступа отац или муж. Она је по могућству ван светског метежа. Њен положај ]е тек мало нешто друкчијп од детињег. Слушају и мазе је, бију је и чувају је као очи у глави. Жена је бнвала као у некој полутами. У њену животу није било јаке светлости, алп нн оне црне сенке; она се није пузала на високе дествице, али није нп падала са њих : у друштву није постизавала ичег великог, алн није пунила ни тамнице Но полако се мењала ствар... Жене осетише у току векова као да су порасле, ојачале и траже од људи, да им даду пута. С друге стране изгледа као да су мушки ослабили, сустали, не могу више да поднесу сав терет свога неправедно уређеног доба, не могу да посвршавају сав посао, да издрже сву кућу, и женскиње ступају напред и веле: „да помогнемо!“ И ми вндимо женскињу где полако излази из очеве или мужевљеве куће да заслужује, виднмо где се упушта у борбу живота, у вртлог светски, видимо је већ на свима пољима, ви1) Паш пријател> г. Јаша Томнћ штампа нов рад „Узроци Злочнна,“ пз к >га гаопштавамо овај одељак. Уред.