Delo

19 писмл из_нншл шету, према ћаби, мусаф1). На зидовима су висили цитати из курана, уоквирени шимшировим дрветом. Нема турске куће без мусаФа и бројеннца, па, готово, ни без сахата. По сахату им све иде, па, ваљада, и поздрављање. Минуло је скоро пет минута како су хануме прекорачиле собни праг и селе на мекани миндер, а тек сад прилази им руци домаћица и она млада ► женица, старија, удата кћи домаћице, сестра онога лепога де* војч.ота^лпто побеже; приђоше им тек пошто им скидоше јашмаке с глава и оставише у свилену бошчицу. Пред Алисином мајком направише темена а са мном се руковаше. Мајка се спусти на једно шарено шиљте према гостима, а кћи на друго, још шареније. крај мангала, и одмах стаде завијати, својим танким, финим прстима цигаре, узимајући дувана из једне плаве стаклене кутије, што бејаше крај кутија за каву и шећер. Питале су своје госте за све укућане. а и ове њих. Запазила сам и пре овога и сада: да младе жене питају за здравље младих људи, али их не поздрављају — Аман, баш бнх мало воде, уморила сам се, рече Бећир* беговица после краткога разговора са домаћицом. Мајка у кћер погледа, кћи устаде. — Отур (седи), Фатиме ханум. Нека ми донесе воде твоја сестрица. Домаћица је баш доброћудна ; ово познадох ио њену лицу а и по гласу, којим позва оно плашљиво лане, најмлађе чедо своје. — Хајрие, џанџаз’м (душице моја), донеси воде. Хајрија^ шерет, на сву прилику, бешз уз врата, јер иначе не би могла чути мајчин тихи глас; истина, мајка је двапут позва. И донесе воде. Папучице с нога остави, а обу друге, од белога атлаза, што беху ту. Ове су биле само за собу. Пружи чашу с водом Бећир.беговицм, а рука јој дрхти. Лева јој је испод недара, где јој је запучено пембели-јелече. Замбак јој се лице у крмзи-ђул претвори. Кад прими чашу и остави је, врати се, те притисну ха,нумама на руку усне и чело, а са мном се иоздрави а-ла-Франга ') Куран.