Delo

НШ МА из НИША јој буде зет — син хак (правога) бега и муслиманина , чији су претци. готово сви, походили ћабу често. Она им захваљиваше и збораше да ово зна па зато би волела да се оиријатељи с Бећир-бегом н с њима, правим ханумама од колевке им; ама — за сад јој је немогуће. Ја М41шљах да баш не да евоје кћери , а кад изиђосмо, рекоше ми хануме : — тврдн пазар, такав је адет, да се не помисли : једва је чекала. А и ред је да се договорп с деверима и јетрвама. — И да пита девојку, рекох ја. — Питаће је, па ако рече да не воли нашега Алију, неће је удати за њега. У нас је голем грех удати девојку за онога кога не воли, или оженити момка оном за коју не мари; а још већи — раставити двоје што се милују. После неколико дана, онет су хануме ишле и тражиле девојку у матере истим речима као и први пут. Мајка их је опет одбијала кћериним аџамилуком, немањем чеиза, итд. А кад трећи пут одоше, и Бећир-беговица обрати се Мејрем-хануми са речима : — Алах'н емриле, пејгамбер’н кавлиле, сен’н кз’ни Хајри е;,и, бен’м оглума Али-еФендије — исте]р’м, чух одмах, као одјек, с уздрхталих усана срећне девојачке мајке: — Алах’н емриле, пејгамбер’н кавлиле: бен\ч кз’мн Хајрие сен’н оглуна Алп-еФендије —- вер’рм (с Божјим допуштењем. с пророковим одобрењем: моју кћер Хајрију , твому сину АлиеФендији — дајем). И онда све устадоше, нежно грлећи се притискиваху једна другој образ на образ, изговарајући јасно, радосно — Хаирли-олсун (нека је срећно)! и: Алла’.рази-олсун (да Бог да) ! Амин ! Дакле, оно тврђење пазара од стране девојачке мајке било је, заиста, само зато да се не иомисли: једва је чекала. Много сам се чудила што о миразу не би ни помена, а кад приметих одговорише ми: — У нас нема тога. Ако имају роднтељи , даће својој кћери, но не о удаји, доцније; после смрти своје кому ће другом, ако шго имају. но својој деци. А спрему и венчано рухо ? Ко ће то дати ?